U ljubavi sa retardiranim govedom...

“Tužno je kad se dvoje vole, a ne mogu da budu zajedno, jer je jedno od njih retardirano govedo.” Piše na nekom od onih Fejsbuk postera. Moja prijateljica, koja je volela jedno retardirano govedo, smatrala je da je to odlična tema za mene. Vrlo romantična.

Rekoh li ja jedno? Ah, retorika. Kad pokušam da izbrojim retardirana goveda sa kojima je ljubav bila vrlo romantična, nekako nemam dovoljno srednjih prstiju.

Uvek me najviše nerviralo ono, volimo se, a ne možemo zajedno. I strast i romantika i ljubav, bogznakako, ali eto, ne može se.

Valjda su za toliku romantiku potrebna dva retardirana goveda.

Ako je samo jedno, tu je svaka jednačina pogrešno postavljena i rezultat je minus.

Ponese vas veza sa retom govečetom, istina je. Date sve od sebe da parirate. I onda se osećate kao retardirano govedo, a to nekako niste vi. Pokušali ste, jeste. Pokušavate i dalje. U više navrata. Jer strast, romantika, zanos…

A onda sa tugom polako počinjete da kontate da strast, romantika i zanos nemaju mnogo veze sa ljubavlju, ali izgleda da imaju sa retardiranošću. Mislim, vi biste mogli jednu baš onako jaku ljubav i da podnesete i da iznesete i da istrajavate u njoj bez mnogo retardiranih ispada. Ali govedo ima veću težinu. Preteže. I pritiska vas strašno, kao da vam sedi na grudima. Ne možete da udahnete dovoljno vazduha.

A onda se težina penje preko grla na mozak. Ne možete više ni da izgovorite reči ljubavi, utehe, prekora, zahteva. I ne možete da shvatite šta je ono što zapravo u celoj toj priči smatrate ljubavlju.

Pa zatim, sa još većom tugom počinjete da shvatate da je ta ljubav samo vaša. Da vam nikada nije ni bila uzvraćena adekvatno. Da ste uvučeni u romantični vir strasti i zanosa, a da retardirano govedo koristi vaš pad u crnu rupu da vam jede dušu. Da vam isisava životnu snagu. Da vam pije krv na cevčicu.

Prestanete da verujete kako je to romantično i kako je to sigurno velika ljubav čim toliko patite.

Počnete da osećate da retardirano govedo nema nikakve kapacitete za ljubav i da svoju psihoubistvenu sposobnost za strast i romantiku koristi kao mamac. Na koji se pecaju glupe ribe.

A vi niste glupa riba. Mada ste dali sve od sebe da budete. A niste ni lovina. Ni retardirano govedo. Vi samo mislite da je ljubav moguća zajedno sa strašću i zanosom i čudite se kako ste tako duboko zaglibili u tom retardiranom šablonu da samo dajete i dajete i umarate se i tugujete.

I onda prestanete. Osećaj gubitka postepeno iščili i ostane osećaj zahvalnosti. Što ste izvukli živu glavu iz tako romantične veze.

Tekst napisala Aleksina Đorđević, preuzet sa wannabemagazine.com

O женама и љубави

Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. 

Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена

за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, 

долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим

другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који

су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки 

у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи 

дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са 

уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су 

најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и

пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. 

Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти

ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће

да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. 

                                           ...

Има врло мало света срећног у љубави. Љубав направи

више несрећних него срећних, и више беде него радости. Нај-

већи део света кад највећма воли највећма је љубоморан, и

зато је неспокојан и често потпуно несрећан; јер нема среће

без спокојства. Али и кад човек не воли, он је несрећан, јер је

непотпун. - Љубомора је најбруталнији израз љубави физи-

чке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сенти-

менталци не знају за љубомору. Сентименталац можда у же-

ну сумња, али он без сумње без гнева и без крајности; а сексу-

алац жену воли крвнички и може да је омрзне убилачки, а

понаша се према њој разбојнички. У самом погледу сексуал-

ца пред женом има много зверског и насилничког. У љубомо-

ри и очајању сексуалац је освећује и мучи, а сентименталац

сам страда мучећи себе; сексуалац убија жену, а сентимента-

лац убија себе. Човек који воли само кроз спол, баца се у сле-

пило после првог знака сумње, и тада је његова једина страст

мрзети, мучити друге, осветити се. - Нема среће у љубави;

најмање има среће човек који има највише успеха. Љубав је

 највеће неспокојство и насиље над собом и над другим.

                                         ...

Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана 

доброта. Да вас жена воли женски, морате с њом поступати 

мушки. Треба бити тиранин, али добар. Жена треба да види јачи 

спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни до-

бротвора, него завереника и разбојника. 

Не варају несрећне жене, оне чији су људи пијанице, 

грубијани, распикуће. Највећма варају оне жене које би тре-

бало да буду највећма срећне и највећма благодарне. Јуре за 

другим људима баш оне жене којима је муж дао све раскоши 

у кући, и све почасти на улици; и верујући да је срећа у су-

фициту, оне тај суфицит траже у другом човеку. Жене 

истински несрећне с мужем, због његових мана карактера, 

или његове болести, или сиромаштва, обично не траже дру-

где ни минимум среће, ни да се негде наплате, или негде 

освете. Бол и беда направе све путеве магловитим и ноге те-

шким. Најсрећније жене су одиста најгоре. Жена је у срећи 

раскалашна, колико је у несрећи велика. Никад не би треба-

ло потпуно усрећити жену, која је свагда дете или дивљак, 

јер хоће да се преједе и препије, и да поразбија сама своје 

играчке.Има и код најзаљубљеније жене једно место у души ко-

је хоће да се свети оном којег воли: једна мрачна клица не-

верства и злоће коју ни самој себи не би умела ни смела да 

призна. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да 

подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Жени 

није довољно да добије највише од човекове среће, него да 

што више отме од човекове слободе. Јер јој је сношљивија 

њена беда него човекова слобода, пошто је човекова слобода, 

одиста, извор свих жениних неправди и несрећа.

                                           ...

 Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за

војником или спортистом, за лепим или за умним, али се нај-

зад дадне, често за цео живот, сасвим друкчијем човеку него

каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не

лепшем и умнијем, ни бољем ни милијем. Ретко која жена ви-

си о руци човека који је био одиста човек њеног укуса.-Није

томе узрок друштвени положај, због чега жена не бира мужа

него муж жену; него што је у природи жене да жељно подноси

насиље и да га радо очекује - случај који је можда дубљи и од

саме љубави. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим,

жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру. Човек

је по природи насилник, а жена по природи иде на сусрет на-

сиљу. Права жена никад не пољуби прва; прави тип жене све

чека од човека: прву реч, први пољубац, прву жртву, први

пример. Ретко кад жена прва кида са несрећном љубављу;

али, једном одвојена, прва заборавља, или се прва баци каме-

ном на прошлост. - Свакако, заљубљена је жена увек жртва;

заљубљен човек је увек победилац, или бар није жртва. Једна

велика и несрећна љубав у животу једне жене од срца може да

јој друштвени и интимни живот учини немогућим за цео век.

Жена то инстинктивно осећа. Зато се жена често лако даје,

али се лако не заљубљује. Жена верује да се сачувала од чове-

ка само кад зна да се није заљубила; зато што је и много мање

заљубљених жена на свету него што ико мисли. Бранећи се од

љубави, жена мисли да се одбранила и од човека. Жена добро

зна да је слаба само кад воли.

                                         ...

Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није не-

што што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и

што је део нас самих. Ми неког љубимо не зато што ту љубав

заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што 

смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је оза-

рило и издвојило од свег другог наоколо на земљи. Ми љуби-

мо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно

страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости,

кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни за-

морено тело довољно страсти. - Младост и љубав, то је све

што има живот. То су две неразлучне среће које после себе

оставе пустош и помрчину. Остатак живота човек проживи

само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек

би све доцније среће и тријумфе дао за некадашњу обест мла-

дости и некадашње фантазије љубави.

                                       ...

Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли,

она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је

крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то

није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не др-

жите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, не-

го хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бра-

нити, она се не брани, него престане да воли и почиње да

мрзи. Зато, не објашњавај се, него или узми или остави. Ду-

боко је увређена ако јој кажу да је крива када то одиста је-

сте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се

брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опро-

штење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе

сцене.

Јован Дучић "Благо цара Радована"

Sa ženom na letovanju

"Slobodane! Slobodaneeeeee! Smesta izlazi iz mora! Ni sekund više! Pogledaj kako si pomodreo! Zubi ti cvokoću! Smesta napolje, je l' me čuješ?
Kaži mu i ti da izađe napolje! Ti si mu otac! Pogledaj, sav je plav!
Pa ti nisi normalan! Tebe baš briga! To je čovek da izludi!
To dete bi pored tebe moglo i da se udavi, a ti ni ne mrdaš malim prstom! Kao što nisi mrdnuo ni onda, kada me je onaj saobraćajac izvređao na mrtvo ime. Šta si radio? Zacenio si se od smeha, umesto da me zaštitiš kao čovek!
Ja, prva počela? Samo sam ti kazala da si, zaista, vozio prebrzo i da uvek voziš prebrzo i da misliš da si najpametniji i da si preticao onu cisternu i da ću, ako tako nastaviš, izaći sa detetom nasred magistrale, a on ti je onda, vratio vozačku dozvolu i kazao da neće da te kažnjava (je l' tako bilo?), jer si već kažnjen što imaš ženu kao što sam ja! Jeste, to je rekao! A, ti nisi mrdnuo ni malim prstom! Šta? Šta je trebalo da radiš? Ne, nije trebalo da se tučeš sa njim, ali mogao si bar da mu odgovoriš, a ne da se smeješ kao kakav debil!
E, to je stvarno... Pitam se samo, zbog čega si se, uopšte, i ženio? Pa, tebi bi, u stvari, najbolje bilo da si sam! Ti, uopšte i nisi za brak. Hajde, lepo skloni te novine i priznaj; je l' da, da bi ti bilo mnogo lepše da si sam, bez nas dvoje, a? Hajde, budi makar jednom čovek i priznaj!
Gospode, kome ja govorim?
Šta on radi po čitav bogovetni dan? Ili spava ili čita novine ili pije pivo.. I to mi se zove letovanje!
Pet puta bih se bolje provela da sam lepo ostala u Beogradu. Zamračila bih sobe, napravila promaju i bar bih se pošteno ispavala.
Ovako, šta? Godinu dana čekam ove bedne dve nedelje na moru, a na plažu dolazimo u podne, kad normalan svet već odlazi na ručak.
Ti si mi to omogućio? Šta ti imaš kome da omogućavaš? I šta si mi to omogućio, molim te?
Da stanujem u nekom dimnjaku, šesto osamdeset stepenica iznad magistrale? Jeste, tačno šesto osamdeset! Juče sam brojala..
Šta, da se kupam na ovoj smrdljivoj plaži koja bazdi na kokosovo ulje?
Da se pravim kako ne vidim da neprestano buljiš u ove kurve bez gornjeg dela kostima? Misliš da nisam primetila kako ih posmatraš? Zašto i ja ne skinem gornji deo? Zato što sam bila budala, što sam dojila dete i upropastila grudi, a ne kao ove, koje samo na sebe misle! Eto, zašto ga ne skidam, ako već hoćeš da znaš!
Drugi ljudi vode svoje žene na sve te hamlete, magbete, betovene i šopene, a ti nas izvodiš na roštilj! Kao da nisam mogla da jedem ćevapčiće i u Beogradu, gde su mnogo bolji i ne smrde na maslinovo ulje!
Šta si mi još omogućio? Da šipčim do pijace i natrag i pravim vam sendviče za plažu, da tamo slučajno ne bismo trošili! A, izračunaj samo koliko svaki dan potrošiš na cigarete i piva? Samo izračunaj!
Šta sam ja Bogu zgrešila? Pogledaj samo druge muževe i žene! Šetaju lepo ljudi uveče po obali, drže se za ruke, razgovaraju.. Imaju šta da kažu jedni drugima. Ne bulje u novine i u čašu!
Gospode!! Pa, on je zaspao!! E, ovo je stvarno...
Slooobodaneee! Slooobodaneeee! Da si smesta izašao iz vode!"

( "Magija Beograda" Momo Kapor 

)

Inače, ujedam!

"Što jest, jest, dugo smo se rastajali... I taman kad odlučismo da se ona uda, a ja da najzad postanem ozbiljan pisac, neko se vrati i kaže, na primer: »Hej, nisam ti još ovo pričala!« ili » Reci, šta se dogodilo posle toga?« 

Drage moje devojčice, čitava ta stvar podsećala je na one grandiozne završetke simfonijskih dela Petra Iljiča Čajkovskog; taman kad pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati! Mala Anči mi je tako, najmanje pet godina, zviždala ispod prozora ili mi nameštala zasede na ćošku i pričala svoj život u levo uvo, a ja posle pokušavao da se svega setim i kucao na pisaćoj mašini pomoću dva prsta. Da sam sve te godine odvojio za pisanje »Ane Karenjine«, na primer, već bih imao svoj sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu, gde sam ošacovao jedno zaista prijatno mesto, odmah desno pokraj glavne šetačke staze. Umesto toga, što sam radio? Jedanput sam četiri dana i četiri noći tajno snimao na veoma starom magnetofonu marke »Grundig TK-46« Ančin monolog, od čega je najmanje tri četvrtine priče bilo ispričano kroz usta puna kikirikija, a ostatak uz obavezno grickanje semenki. Najzad, kada je otišla iz mog života, seo sam za svoju izdrndanu pisaću mašinu, okružio se pepeljarama u ogromnim količinama, a u sve tajne džepove posakrivao zalihe cigareta za pola godine i počeo da puštam one trake i da razmotavam salvete na kojima sam krišom beležio njene fazone. Dva bela medveda iz Zoološkog vrta i ja tonemo u zimski san. Toliko mi se spava, nemate pojma! Probudite me jedino u slučaju da se mala Ana vrati..Inače, ujedam!" 

"Beleške jedne Ane" Momo Kapor

Bez ustručavanja, molim!

Svakako nije loše znati na vreme da treba preskočiti večeru kod Raka, da Vodoliji ne treba davati komplimente, a da je društvena igra sa Škorpijom jako loša ideja. Ipak, da li ste spremni da se suočite sa najvećim manama svog horoskopskog znaka?

Ovan

Radodajka i loš vođa. Pomislite samo, svi oni diktatori koji nisu lavovi su ovnovi. Ne puštati ih na visoke funkcije, na poslove gde bi mogli nekome da ugroze život, niti u jaslice. Bahati su, raspojasani, plahoviti i impulsivni. Ponosni su na to što će vam reći sve što misle, a to što ćete vi posle pasti u depresiju/dobiti neurovegetativnu distoniju, to više nije njihov problem. Zavode sve odreda, partnere menjaju kao maramice, skloni su avanturama. Na poslu uglavnom otaljaju, jer su u školi bili toliko dobri đaci da im se smučilo – dokazali su to što imaju i više ne treba ništa da čine.

Ne d’o bog: Da ih pitate šta misle o vama.Vaše dete je oduvek bilo ružnije od deteta one tetke preko puta. Imali ste kraće noge od druge pratilje, čak iako ste bili Mis Malina ’92. Zadovoljite se krezavom babom, jer nikad niste bili seksi tip. Možda biste mogli da postignete nešto u životu, da se bolje oblačite. Pametni ste, nema veze što niste lepi I tako dalje…

Bik

Manipulator i opsesivni žderač. Predstaviće se kao bog i batina onda kad treba da bude hvaljen u širokom krugu ljudi. Žene bikovi su sklone histeriji, dominaciji, napadima na sve od rođene dece, pa do širokih narodnih masa. Opravdanje im je obično to što su dojile, ili što umeju dobro da kuvaju. Muškarci bikovi će od kuće napraviti kasarne, predstavljati ukućane kao svoje potčinjene i vrlo brzo će zaboraviti šarm i mirnoću sa kojom obično pristupaju ljudima. U najboljem slučaju, osećaćete se kao čobanin pored njih. U najgorem slučaju, osećaćete se kao gladijator i strepićete za svoje zdravlje i život. Poješće vam sve što imate u frižideru, čak i ukoliko su ga sami pripremili – nezasiti su.

Ne d’o bog: Živeti u kući sa dva bika, po mogućstvu supružnicima. Celog života ćete posmatrati kako se međusobno konfrontiraju ni oko čega i primenjuju sopstvene manipulacije unakrsno. Ukoliko ste dete dvaju bikova, postoji odlična šansa da ćete celog života imati tegoba.

Blizanac

Šiparica i/ili delikvent u pokušaju. U petak će vam reći jedno, u subotu drugo. Paliće se na stvari na koje se ne pali niko stariji od 7 godina i dokazivaće se na sve moguće načine svojstvene tinejdžerima. Ako treba, izbušiće raznorazna mesta na telu sa 50, a istetovirati se sa 60. Ne vole da rade, sem ako nisu u centru pažnje i ako ne dobijaju gromoglasan aplauz za sve čega se late. Moguće je da će pokušati nešto i da ukradu, da skoče na binu i poljube pevača. Teško nalaze stalni posao, jer je nemoguće strpati tako slobodoumnu (čitaj: nezrelu) osobu u neku tamo kancelariju i davati joj neke tamo papire da pečatira, potpisuje i ispisuje. Skloni su kratkotrajnim opsesijama, kojima će daviti k’o zmija žabu.

Ne d’o bog: Da se posvađate.Isuviše su staloženi, svađu ne doživljavaju kao ozbiljnu kritiku, već zbog svojih hipi-shvatanja misle da ste veoma zanimljivi. Nikad im ništa nećete dokazati, nikad nikoga neće poslušati, nikad neće učiniti ništa od onoga što ste im predložili i nastaviće da teraju po svome.

Rak

Melodrama & egoizam u paketu. Upozoravaju vas na svoju ranjivu dušu, a samo bi da budu slušani, da kukaju o svemu što im ne ide -a teško da im išta ide – i da od vas prave ono što niste. Nemaju mnogo mašte, niti smisla za lepo. Svoju nezajažljivost kriju iza objašnjenja da im samo treba ljubav. Vole da budu voljeni, ali 24 časa dnevno, kao da traže gejšu ili evnuha da konstantno ide za njima. Pecaju na duhovnost i književnost, ali njihovo obrazovanje u datim oblastima je u najvećem broju slučajeva samo paradno, kao i emocije. Ne razumeju se u popularnu kulturu, jer se ona stalno menja, za razliku od istorije i geografije koje menjaju samo ratovi i prirodne katastrofe. Učiće sve, zapamtiti neće ama baš ništa. Ni posle 10 godina nećete znati ni trećinu stvari u vezi sa njima.

Ne d’o bog: Da vam kuvaju.Većina rakova nema pojma o hrani i gotovo je sigurno da će vam pripremiti neku splačinu. Palačinke “čedomorke”. “Abortus-asparagus”. Krompirići “u-pakao-ćeš-iči”. Riba “da-te-boli-tiba”. Svi ovi specijaliteti će vam dugo ostati u sećanju, pa ćete možda i imati teške traume od pojedinih sastojaka jela.

Lav

Političari. Pomislite samo, svi oni diktatori koji nisu ovnovi su lavovi. Sposobni su da izazovu pogrome raznih vrsta – od oluje na sopstveni rođendan, pa do masovnih egzodusa. Najveći broj ljudi gledaju kao omladinski kamp kome sve treba lepo objasniti, a posle ih pozvati na kolače. Idealni učitelji, loši učenici. Vrhunski govornici, jadni slušaoci. Vade se na to da će spasti planetu, jer je Harry Potter lav, a ustvari samo žele moći kojima bi mogli da pokore ceo svet i onda naprave džinovsku radnu akciju, gde će zaposliti požrtvovane ribe, te radoholičare device i vage. Lenji da osnivaju političke stranke, u najvećem broju slučajeva će se filtrirati u neku drugu i krčiti put do vrha. Lenji da budu zvezde predstave, ubaciće se kao statisti i ubrzo biti na sceni. U skijanju, dakako, cene slalom i veleslalom.

Ne d’o bog: Da se ne slažete s njima.Ovo je posebno veliki problem u odnosima sa manje inteligentnim lavovima – ukoliko oni tvrde da je nebo žuto, a vi da je plavo, ubediće vas da ste isuviše mladi i zeleni, isuviše matori i senilni…uglavnom, da nemate pojma. Za veze iz interesa će vam reći da ih je prouzrokovala velika strast i istinske emocije. Nisu debeli, samo su popunjeni, a vi biste baš mogli da smršate. Ili da se ugojite, šta god oni misle da treba.

Devica

U braku sa poslom. Radoholičar. Cepidlaka. Perfekcionista. Prva ljubav im je bila pčelica u zabavištu, prvi poljubac je bio na takmičenju za najbolji esej o nekom političaru ili istorijskoj ličnosti. Posle raskida sa obrazovanjem, ulaze u večiti brak sa poslom. Ljubav je zagarantovana do groba. Ostale stvari teško da ih interesuju. Nisu klasični karijeristi poput vatrenih znaka, samo su opsednuti radom. Veliki broj devica viđan je na radnim akcijama u Titovo vreme, mada se priča da su neke zazidali u temelje zgrada, stubove mostova i betonske podloge korita manjih reka. Prave planove, liste, spiskove, tabele; poseduju rokovnike, adresare, telefonske imenike, planere i naloge na to-do aplikacijama po Netu.

Ne d’o bog: Da polude, pa da morate da se brinete o njima.Dobar procenat devica, u skladu sa svojim imenom, jednog dana jednostavno…pukne. Tada svaka ide svojim putem: neke izrode sedmoro dece, od toga dva para blizanaca, pa dožive nervni slom. Neke preuzmu na sebe četrdeset poslova i postanu opsednute svojim klijentima, nadređenima i, ako rade s njima, poznatima. Iz predostrožnosti, recite im da uspore, šta god radili.

Vaga

Nevaljalci u koži Majke Tereze. Spasli bi ceo svet, prigrlili svu napuštenu decu na svoje grudi, nahranili sve gladne u Africi i gradili kuće u Japanu dok istovremeno svu radijaciju primaju na sebe. Klasične žrtve, uglavnom bez sposobnosti da se odupru. U grupama su moćni i zajedljivi, kao usamljeni su poput šekspirskih glumaca i ličnosti iz Dikensovih romana – nežni, a mračni. U stanju su da urade mnogo više nego svi ostali zajedno, ali teško da ikad išta čine za svoje dobro. Jače vage dostižu zen kada se oslobode svih pomenutih stega, ali onda ćete vrlo lako postati zavisni od njih i nećete više ništa moći da odlučite bez njih, kao da vam je razum kompletno ispario. Zahvaljujući ovome su i dobili status najvećih zavodnika u horoskopu, što ne vredi baš mnogo, jerbo nisu verni.

Ne d’o bog: Da se vežete.Kakva god ta veza bila, izgledaće kao da ste u braku. Po ceo dan će vam referisati šta rade, gde su bili, šta su imali za ručak i tako to. Ako idu na vikend u prirodu, znaćete. Ako idu na ručak kod bake, znaćete. I šta se onda desi? Napišete knjigu o njima i oni vas ubede da ste voajeri, a onda se pohvataju sa vašim rođakom, roditeljem, najboljim prijateljem i priča ponovo kreće.

Škorpija

Bombe spremne da eksplodiraju. Ne slažu se sa vašim neslaganjem s njima. Neće. Ne zanima ih. Ne žele, jer oni znaju bolje, znaju više i nemate pravo da ih napadate. Teška zlopamtila. Sećaju se dana kad ste im pocepali omiljenu slikovnicu i vrlo rado će vas oboriti na ispitu ili vam reći da niste za posao u njihovoj firmi. Ukoliko ih streljate pogledom, a prvi put ih vidite u životu; napraviće vam skandal i oboje ćete biti uhapšeni, prekoreni ili u ćošku, u zavisnosti od uzrasta. Za razliku od strelaca, prete otvoreno i kletve su im poprilično maštovite. Imaju spisak ljudi za koje misle da su kreteni, a veoma lako i listu za odstrel. Ponosni su na svoj znak, spominjaće ga, istetovirati, ugravirati, štagod.

Ne d’o bog: Igrate s njima neku društvenu igru.Varaju na kartama, varaju u monopolu, varaju čak i u “Čoveče, ne ljuti se!”. Dovešće vas do suza, besa, cepanja karata, bacanja šahovske table kroz prozor. Ubediće vas da ništa ne radite po pravilima, a kad im pokažete pravila, objasniće vam da su mislili na NJIHOVA pravila, a ne taj bezvezni komad papira o kome vi pričate, to verovatno treba da progutate.

Strelac

Ambiciozni autsajder. Površan, aljkav i neoprezan. Ne voli mnogo da radi, ali ceni uspeh. Ne voli da postupa po onome što mu crkva nalaže, ali će se držati boga k’o pijan plota, jer neko mora da opravda njegove greške. Govori jedno, radi drugo, a sve to vreme misli nešto treće. U stanju je da odjednom reši da promeni ceo svoj život, a u takvoj situaciji briše sve iz prethodnog: posao, imidž, interesovanja, prijatelje, ako treba i supružnike. Uvek čezne za nečim što nema, za nečim što je – po sopstvenom svedočenju – nekad bio. Meša verovanja kao sastojke za čorbuljak, isto to čini i sa filozofijama. Ukratko: ne zna šta radi, a radio bi to.

Ne d’o bog: Da radite zajedno.Skakaće preko vaših leđa da dođe do šefa. Ukoliko je, pak, šef, kitiće se tuđim perjem, preuzimaće sve zasluge, ostavljaće vam pasivno agresivne poruke; a kad mu date to na znanje, ubediće vas da je samo zaboravio da spomene da iza njegovog remek dela stoji čitava četa ljudi. I onda će sve krenuti ispočetka, sve dok vam se ne smuči i pobijete se s njim, pobegnete plačući…ili oba.

Jarac

Autoritativni vladar iz senke. Ignorišu sve s čim se ne slažu. Ne odstupaju od unapred zacrtanih normi i pravila. Tvrdoglavi su do mere koju pripadnici ostalih jedanaest znakova ne mogu da shvate. Ne mogu da prihvate poraz i vraćaće se u igru dokle god im srce makar malo kuca, makar to značilo i povratak na košarkaški teren sa štapom za slepa lica. Ne praštaju. Popuju. Ljubomorni su na tuđe partnere, tuđa kola, tuđi uspeh i…ukratko, tuđe je slađe, a u tuđeg tatka poveća patka. Decu driluju do daske, vrlo je lako da negde čuči isfrustrirani wunderkind koga je odgajio par poludelih preživara.

Ne d’o bog: Da ste suparnici.Učiniće sve da vas uništi. Za razliku od vodolija, koje jednostavno ne vide druge ljude; te ovnova, strelčeva i lavova koji vole da pobeđuju, jarac voli da ponizi. Ukoliko se trkate na autoputu, nabiće se u vas. Ukoliko zajedno polažete ispit, podmetnuće vam nogu ili baciti indeks. Ukoliko im preotmete potencijalnog partnera, snimaće vas u krevetu, ako treba i kroz ključaonicu.

Vodolija

Oni, pa onda ostatak sveta. Roboti. Egoisti do nenormalnih granica. Istinski hejteri. Skloni seksualnoj nastranosti, kombinacijama, varijantama i šemama. U krvi im je da sve druge ljude posmatraju kao šarlatane, budale i autsajdere, jer samo oni posmatraju svet kako treba. Poslovična masna ćebad – ako njima nije dobro, ne treba da bude dobro ni vama, jer je njihov identitet ispred vaših osećanja. Ne bi prepoznali modu ni kad bi ih udarila po glavi, izgovaraju se na ekcentričnost. Ne umeju da kritikuju, jer ih boli donji deo leđa za sve što je tuđe. Politi vodom i izazvati kratak spoj, pa reprogramirati. Ili promenite datum rođenja, jer veruju samo drugim vodolijama – to je klan, sekta, puk.

Ne d’o bog: Da im kažete nešto lepo.Znate, samo oni imaju pravo da cene sebe, u njihove hermetički zatvorene tokove misli ne može da uđe strani predmet, strana osoba ili ilegalno doseljeni pletač korpi iz Laosa. Ustvari, za njih je svako u rangu pomenutog pletača korpi, eventualno u rangu onih što prodaju stare kartonske kutije na buvljaku.

Ribe

Narkomani, sa drogom ili bez nje. Nisu pravi hejteri, samo se prave, ali su u stanju oči da vam izvade. Vole publiku, život im je drama. Skloni narkoticima, mada su nadrogirani po prirodi. Ukoliko nemaju para za narkotike, piće, pušiće, prežderavaće se. Nema šanse da se skrase pre četrdesete, kad konačno dođu do para. Onda izrode gomilu dece, ostanu bez para i sve počinje ponovo. Usta ne zatvaraju. Teraju vas da se divite njihovim talentima i smaraju vas divljenjem vašim talentima. Sve miriše na njihovu bubblegum romantiku, a vi znate da je to bilo u modi pedesetih godina XX veka. Ukoliko su vernici, postoje velike šanse da će ih vrbovati neka sekta, koju će posle sami preuzeti.

Ne d’o bog: Da slušate njihove ispovesti.Neće vam biti dobro od toga, možda i po nekoliko dana. Kontradiktorne su, smatraju da su kudikamo pametnije od celokupne svetske populacije, usta ne zatvaraju, plačičipkice. Takođe se mnogo ponavljaju. Takođe se mnogo ponavljaju. Takođe se mnogo ponavljaju. E da, mnogo se ponavljaju.

Pa plivaš ili potoneš

"Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš."

Meša Selimović

Sasvim normalno jutro

- 6.00: Devica ustaje i pre tuširanja briše kupatilo. Nakon pranja zubi, četkicu stavlja u sterilnu čašicu i stavlja je na posebno mesto, daleko od ostalih četkica.

- 6:15: Jarac ustaje i isključuje bojler, istekao je termin za jeftinu struju.

- 6.20: Vodolija odlazi na jutarnje trčanje.

- 6.30: Vaga i Lav se pred ogledalom otimaju za hidratantnu kremu i gel za kosu.

- 6:40: Bik doručkuje Nutellu zahvatajući kašikom

- 6:45: Strelac ustaje i ponovo uključuje bojler.

- 7.00: Rak pravi sendviče, Devica cedi sveže voćne sokove. Blizanac je još u krevetu, sa mobilnog proverava e-mail, Fejsbuk, Tviter i Instagram.

- 7:05: Škorpija razvaljuje vrata od kupatila,Vaga izlazi smrtno uvređena s neseserom u rukama.

- 7:10 Ovan ustaje i uključuje štopericu.

- 7:11:45 sec: Ovan istuširan, obučen, obuven, maše sa stepenica. Isključuje štopericu.

- 7:15: Bik struže ostatke po teglici. Nema više Nutelle.

- 7:20: Vaga i Lav opet imaju okršaj pred ogledalom, poslednja provera izgleda i divljenja samima sebi pred odlazak.

- 7:30: Vodolija se tušira hladnom vodom, Jarac je opet isključio bojler.

- 7:40: Svi odlaze.

- 7:45: Blizanac se vraća, zaboravio jedan od tri mobilna.

- 7:50: Blizanac se opet vraća, zaboravio je novčanik.

- 8:00: Riba se budi i shvata da su je zaključali u stanu.

Nema problema!

Ponekad mi pada na pamet luda ideja da napravim leksikon najčešćih reči i izraza u našem jeziku za zemljake u tuđini, koji su živeći u normalnom svetu, već počeli da ih lagano zaboravljaju. 

Mada leksikoni počinju slovom A ja bih tu debelu knjigu otpočeo slovom I.

 Inat.

Šta je to inat? Normalan rečnik vam ovde neće ništa pomoći. U njemu piše da je "inat" turska reč, koja označava hirovit, izazivački stav, kapriciozno i prkosno ponašanje i postupanje, suprotstavljanje nekom ili nečem. Inadžija je, prema rečnicima, naletnica, stidljivac, izazivač, zajedljivac, bockalo, obestan tip... Ali to ni izdaleka nije tačno! Inat je u suštini našeg bića, dublji i širi od bilo koje definicije. Pogledajte, recimo, ovaj Beograd grad! Više od četrdeset puta podizan je iz praha i pepela u inat, na istom mestu na kome je rušen. Svako normalan bi odavno odustao od tako baksuznog mesta! Naš najčuveniji narodni junak, u inat ore carski drum! Kad se posvađaju sa državom oko cena mleka, naši seljaci ga za inat dele narodu besplatno po pijacama. Za inat se upisujemo u partiju, koju smo do juče napadali, čim počne da gube vlast. Za inat se ženimo i u inat rastavljamo. Za inat režemo testerom drvo na kome su muzičari...
Pitaćete se, svakako, šta rade muzičari na stablu?Kako, šta rade? Mi ih penjemo na grane da nam odozgo sviraju na svadbi!

Ili uzmimo uzrečicu bre. 

Koliko je samo to bre prisutno u našem svakodnevnom govoru, koliko višeslojno, nabijeno svim mogućim značenjima i varijacijama, a da malo ko zna odakle potiče. Bre, naime nije turcizam kao što se obično misli, već je skraćenica od španske reči hombre, koju su nam doneli Jevreji, Sefardi, kada su u petnćstom veku proterani iz Španije. Hombre ima isto značenje kao što mi često uzviknemo "čoveče", samo što su mu se vremenom izgubila dva prednja slova... čini se da ne možemo ni da sastavimo rečenicu, a da se u njoj ne nađe makar jedno bre, baš kao kod Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono čuveno, nepostojano eee! - koje ima hiljadu značenja i intonacija.

Rečeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!
Potcenjivački: Ma, idi, bre!
Izazivački: Šta je, bre?!
Nežno: Ih, bre...
Sa ljubavlju: Dođi, bre...
Prepotentno: Ti ćeš, bre, da mi kažeš!
Filozofski: More, bre!
Zapanjeno: Otkud to, sad, bre?
Zapovednički: Sviraj, bre!
Epski: "Bre, ne laži, crni Arapine!"
"Bre, ćutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo te zlo!"

Kako uopšte, prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje.U tom malom bre smo svi mi, sa svojim manama i vrlinama - čini se, ono je naša suština... I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo iz ta tri slova!

Ili uzmimo ovaj slučaj: u zemlji koja već nekoliko decenija ima najviše problema na svetu, najčešća uzrečica je - nema problema!

Nestalo struje: založićemo peć drvima, nema problema!
Pokvarila nam se kola: nema problema, nabudžiće ih Mikin zet.
Imate li ružicu? Nemamo. Dajte onda litar belog i sifon, nema problema.
Hoćete li ovo? Neću. Nema problema, ima ko hoće! 
Crk'o televizor: nema problema i onako na njemu nema šta da se gleda.

Nema para: nema problema, snaći ćemo se već nekako.

Obradio sam samo tri reči, a već potrošio čitavu rubriku. Nema problema, bre, biće toga još, ako ni zbog čeg drugog, a ono iz inata.

Momo Kapor "Dragi naši"

Oproštaj

"Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao zauvek. "

Aleksandar Đuričić “Surf na Crvenom talasu”

Ženski razgovori

"Slušajte.. Pa muškarci nisu samo ženski problem. Oni su svetski problem!
U celom svetu ne znaju šta će sa muškarcima. Pa, molim vas, šta radi naše čovečanstvo već mali milion godina, nego baš to o čemu mi sad govorimo!
Da li muškarci mogu da se poprave? Ne mogu i to je dokazano! Što ih više popravljaju, sve su gori! Ne može, to je iluzija! Kako može da se popravi ono što nikad nije valjalo? Kako?
Izmisle crkvu i boga, al ne vredi , gde ćeš - kad je i sam bog muškarac! Pa izmisle školu... Tu ih tešu...kako koga, nekog deset, a nekog dvadeset godina, pa opet ništa! Diži ruke! Pa onda izmisle popravni dom...kao, tu će da ih poprave... Popravljaju ih dve-tri godine, pa batale, džabe i vreme i trud - to se ne popravlja! Može samo da ispadne gore. Bolje nikad! Pa onda - šta će? - izmisle zatvor! Potrpaj ološ u te ćelije i samice, zazidaj to na po deset i petnaest godina. Popravljaj kako hoćeš i čim stigneš - ne vredi! Kako ga pustiš, ono opet u štetu, u nevaljalstvo, u kriminal...
Njima nema leka! Muško se ne leči! Zbog njih je izmišljena i vojska. Ništa! Dok je u stroju - još na nešto i liči. Ali, čim mu daš "voljno" gotovo je, dođe do one svoje muške prirode i opet sve isto! Bre i ratuju, i ginu...seku im, bre, i ruke i noge...i ništa! Ono što ostane, koliko ostane, to je opet muško, onakvo kakvo je bilo!"



"Ako su oni toliko važni, i značajni, i skupi, slušajte, pa onda je najbolje da ih čuva milicija! To je ipak najsigurnije! Oni će najbolje da ih sačuvaju. Međutim, ja nemam taj utisak... da su oni baš tako nešto - izuzetno...i da bi neko zbog toga morao da ih čuva!
O kojim vi to muškarcima govorite? Gde ste srele takvog muškarca? Ja se baš muvam i, što kažu, prilično komuniciram. I imam uvida... Videla sam muškarce i ovakve i onakve, tačno je, ima ih raznih. Ali još nisam srela takvu mušku znamenitost oko koje bi trebalo postaviti stražu! Verujte mi! Ovo danas - ovo je sve konfekcija: dve, tri veličine i to je sve! I ima ih toliko, da se, imam utisak, prodaju po sniženim cenama, rasprodaja! Verujte mi! Nigde jednog unikata! Samo serije! Dakle, nisu ništa naročito i ima ih u dovoljnim količinama. Prema tome, nema razloga za paniku i zabrinutost! Polako i bez nervoze! Svaka će dobiti po jednog. Kad jednog potrošite - čeka vas drugi. Takav isti, ali nov. "

"Ja razumem da je lep...pa recimo da nema pare... To još razumem. Ili da ima para, pa da dozvoli sebi da je ružan. Ajd i to! Ili, mogu da zamislim da je neko na nekom visokom položaju, pa da, recimo, vara svoju ženu. To sve još mogu da razumem. Jedno, donekle, opravdava drugo. Ako si već žgoljav i ružan, onda bar budi doktor ili kupi kola, pa malo popravi utisak. To još sve može... Da se tako nekako iskombinuju te mane i vrline - da ženi ostane bar neka uteha i zadovoljstvo. Al šta ti radiš kad dobiješ ovakvu kombinaciju: i žgoljav i ružan, i nije na položaju, i nema pare i plus još vara svoju ženu?! A to je vrlo čest slučaj... Da niko i ništa, golja i akrep, da takav baksuz zagorčava život ženi, koja je, može biti, i mlađa i lepša od njega. A to može samo kod nas da prođe, samo zato što smo mi žene blesave! Mi nemamo svoje dostojanstvo, svoje ja, pa da kažemo: pardon, bato, da vidimo šta vaša firma nudi našoj firmi?
...Pogledajte! Pa nikad nije bilo toliko debelih, ćelavih i trulih kao danas! I nikad još nije vladao takav muški nemoral kao što danas vlada! A zašto? Zato što je naša žena još uvek glupa i zatucana! Nit ume da traži, nit hoće da se cenjka. Daj šta daš, samo nek ima pantalone! E pa, izvinite, onda i nije čudo što je ovako kako je!"



"Čim je crn i ima brkove, znaj koliko je sati. Ti su najopasniji...ti crni sa brčićima...Ako hoćeš mir u kući, nađi za muža nešto plavo i belo, malokrvno. To nije neka velika sreća, ali bar znaš da imaš muža. Za ljubav i tako...ti crni su idealni... Ali za brak - nikako. Koliko sam ja gledala, svi najveći ljubavnici na filmu su crni i imaju brčiće. Taj film u kome se oni pojave - to ne može da prođe bez neke gužve, prevare... Valjda im je takva krv..."



"Jao kupiću jedan šmajser, majke mi, pa kad upadnem među njih, pa kad počnem da ih slažem...!
To su bre kukavice, to nisu ljudi! To nijedno ne sme životu da pogleda u oči, da se bori, da nešto stvori. Jok! Najlepše im je da pobegnu, da se sakriju u neku rupu, da zabušavaju! To je sve goli zabušant i dezerter! Kad vam ja kažem! I da se ja pitam, kao što se ne pitam, sve bih ja to po kratkom postupku! Je l' ne možeš više? Je l' te strah? Je l' te mrzi da živiš i da se boriš? Je l' ne možeš da budeš čovek, muž i otac? Ako ne možeš - ne možeš, il' se ubi' sam il' ja da te ubijem...samo nemoj živ da mi truneš i smrdiš..."

"U životu je tako: ili mi volimo nekog - ili neko voli nas... sve same nesrećne ljubavi! Onaj koga mi volimo - taj već voli neku drugu! A ta druga, ona ne voli njega, već nekog trećeg, koji nju ne voli! I tako se svi vrtimo u krugu. Tražimo se a ne nalazimo! I prođe život, a žena ne nađe svog čoveka, niti čovek nađe svoju ženu! Pa ipak se muškarci i žene i vole i venčavaju i godine provode zajedno! Avaj, mi se udajemo i živimo sa slučajnim, pogrešnim muškarcima... To nisu oni pravi. Prave nismo uspele da nađemo! Da,da.. to je, otprilike, istina koju ne treba kriti i koje se, najzad, ne treba plašiti. To je tako! Pa onda - ako je to naša sudbina - možda u tom slučaju, nije toliko i važno ko će biti onaj drugi... Neka bude... neko... Neko ko najviše liči na onog koga nismo uspele da nađemo! Ili - hoćemo da prkosimo životu - neko ko najmanje liči na taj naš san. Svejedno!"



"Drage moje, mi možemo da kažemo i da se složimo da muškarci nisu neke cvećke i premije... Naprotiv! Međutim, koliko ja znam, još nije izmišljeno ništa bolje! Muškarci su i ovakvi i onakvi - to je tačno! - ali, kakvi su da su, oni su ipak muškarci... a sve drugo su trice i kučine!
Da se ja vodam sa kučetom umesto sa muškarcem - izvinite! Ili da čitam knjige umesto da razgovaram sa nekim čovekom - to ne dolazi u obzir! Dok se ne izmisli ništa drugo i bolje - moraćemo da ratujemo s muškarcima. I da ih volimo i da ih mrzimo...kako kad... ali tek da su tu negde, blizu."


"Ženski razgovori" Dušan Radović

Sve same račundžije bogami!

"Bože, gde ja to živim?

Hoću da kažem, nigde, bre, nikoga kome bi čovek mogao da se ispovedi, nigde nikoga ko bi izdržao da me sluša makar samo pola sata, a da mi tri sekunde posle ispovesti ne uvalja neku svoju priču: kao, ti se ispovedaš meni, a sada ja tebi! Pa tako ispadamo obostrani čuvari tajne - ako ti provališ moju tajnu, ja ću tvoju, i obrnuto! Sve same račundžije bogami!

Hoću da kažem, volela bih da imam nekoga pouzdanog i finog, mislim, nekog kod koga bih mogla da upadam u kuću osamsto devedeset i tri i po puta uzastopce, a da se taj fini neko i ne pomakne iz svoje fotelje, a da i ne podigne pogled sa knjige koju čita. Neka samo kaže: "Anči, koka-kola ti je u frižideru, levo, a kikiriki tamo na kredencu u kujni" - i neka nastavi da čita svoju knjigu, baš kao da sam neka stvar, neki komad blesavog nameštaja, lampa ili slično, a ne da neprestano igra oko mene pipirevku, a u stvari jedva čeka revanš kada ću ja morati da tancujem oko njega.

Ne, na časnu reč, zaljubila bih se iz ovih stopa u tako neku finu osobu, mislim, osobu koja bi mogla da kaže tako nešto o koka-koli u frižideru levo, kikirikiju na kredencu i svemu ostalom, a da ne digne pogled sa knjige. Zaljubila bih se, mislim, istog časa, pa makar neka fina osoba bila muško, žensko ili srednjeg roda, svejedno - ne menja stvar!

Da vam pravo kažem, a vi shvatite kako god hoćete, dojadilo mi je već da budem najfinija osoba u varoši! Osećam se nekako usamljeno, ako baš hoćete da znate kako se osećam! Dojadilo mi je, hoću da kažem, da neprestano odlazim sama sebi u goste ii da, kada uđem kroz sopstvena vrata, kažem: "Gle, dofurala stara Anči! Kikiriki ti je na kredencu u kujni, a koka-kola u frižideru, levo!" Dosadilo mi je da ne podižem toliko dugo pogled sa knjige koju čitam."

"Beleške jedne Ane" Momo Kapor

Beograd je ipak Beograd!

"Ništa tako dobro ne objašnjava Beograd kao te četiri reči koje izgovaramo već na aerodromu, kada se vraćamo kući. U njima ima ljubavi, ima topline, ima divljenja i osećanja da smo bezbedni; u njima ima sreće što se živi na jednom tako zgodnom mestu kao što je Beograd. Jer, ako niste ništa značajno učinili u svom veku, dovoljno je već i to da ste uspeli da živite u Beogradu – neostvarenom snu mnogih provincijalaca. 

Koliko je Beograd izuzetan, najboje svedoči činjenica da je u njega mnogo lakše stići iz Sidneja ili San Franciska, nego se odvesti sa Železničke stanice do Terazija, jer ni jedan taksista neće da vozi tako kratku turu. Zato, kad god se vraćam u Beograd, ponosno uzdignem glavu i kažem taksisti: „Ne, ne, Beograd je ipak, Beograd!“ i on se obično složi sa mnom.

Kad je čitava zemlja u mraku, Beograd i dalje junački svetli svojim krezubim reklamama! I kada svi gradovi u zemlji pozatvaraju svoje kafane i hotele u jedanaest sati, možete da budete sigurni u šta god hoćete da će Beograd držati makar jednu kafanu otvorenu sve do jedanaest i petnaest! Ipak je to velegrad. Uostalom, zbog Beograda su opustela mnoga sela: svi su se preselili u njega! Zajedno sa svojom ljubavlju prema životu u gradu, doneli su i mržnju prema prirodi iz koje su jedva pobegli. Najpre, novopečeni došljaci ukinuli su konje u Beogradu, da ih ne podsećaju na selo i štale. Čovek može da vidi konjanike i konje na sred Pete avenije u Njujorku, a da to nikome ne smeta, i pored neopisive automobilske gužve. Jednostavno, Amerikanci su narod koji je osvojio svoj kontinent na konjima, pa ih zato vole i poštuju. Da nema onih pet-šest nesrećnih ponija u Zoološkom vrtu, mali Beogradjani bi konje vidjali jedino na televiziji! Ima još nešto: oni koji su pobegli sa sela u Beograd mrze iz dubine duše i drveće (jer ih podseća na šumu), pa ga seku gde god stignu, a stignu svuda! Njihov san je asfalt! Što više asfalta!

Beograd je najidealniji grad na svetu da se iz njega pobegne preko vikenda u selo. Oni koji ostanu, pravi su Beogradjani. Oni nemaju nikog na selu. 

Beograd je jedini grad na svetu gde su kelneri otmeniji od mnogih gostiju.

Beograd je jedini grad na svetu gde vas svi podozrivo gledaju kada ulazite u neku kafanu. Kao: „Šta će on ovde?“ Izdržite to nekako, sednete, pa onda i vi gledate one koji ulaze sa izrazom „Šta će on ovde?“

Beograd ima tramvaj „dvojku“ koji se stalno vrti u krug, baš kao i naš život.

Beogradu je potrebno mnogo manje vremena da sazida čitavu jednu ulicu, nego da joj nadene ime. Zato se najveći broj novih ulica u našem glavnom gradu zove „Nova“, a najveći broj kuća je „bez broja“.

U Beogradu čovek najduže ostaje mlad, jer ga i posle četrdesete prodavci u bakalnicama zovu „bato“ ili „sine“...

U Beogradu i hronični jedinci pronalaze izgubljenu braću, jer se svi oslovljavaju sa „brate“!

Najzad, Beograd je najidealnije mesto na svetu da se uhvati autobus za Zemun.

Jer, Beograd je, ipak, Beograd!"

Momo Kapor "Magija Beograda"