Emotivni revanšizam (Blogdan)

"Krajnje je vreme da meci koji rikošetiraju iz srčanih pištolja prestanu da ranjavaju pitome, da kola prestanu da se lome na nevinima, da pogani jezici prestanu da palacaju ka milousnima.

Više ne prihvatam da ćutim ni pred kim samo zato što je glasniji. Nemam više razumevanja za greške mladih i glupih koje prave pod izgovorom nemanja životnog iskustva, a isto tako ni za greške onih starijih kojima je pokriće za neosnovanu dominantnost samo broj godina u krštenici. Ukratko, ne troše mi se više dobre namere, iskrenost, strpljenje i vreme na one koji ne umeju da sa bezrezervnom ljubavlju dele sebe sa svetom. Više ne prihvatam stvari koje ne mogu da promenim. Vreme je da menjam stvari koje ne mogu da prihvatim.

Nadmene, sveznalice, one sa mnogo teškim životima koji su jedino naučili da osuđuju one koji po njihovoj odokativnoj proceni žive lako, i one koji unazađuju odnose misleći da sve znaju unapred, od sada lišavam svog prisustva. Čuvam ga za one neposredne, naivno glupe, za one koji misle da žive najobičnije živote ne znajući da su baš zbog toga najposebniji, za one koji ne razmišljaju o sutrašnjici jer zapravo oni ne žive Život nego se Život sa radošću samoinicijativno predaje baš takvima da ga iskoriste i izanđaju od korišćenja.

Nisu svi isti. Kada se to nauči, tek tada dođe vreme za bezrezervne ljubavi. Ako se još uvek bojite zmija koje su vas ujedale, budite od koristi pa srcem stvorite serum kojim ćete lečiti otrovane. Ako još uvek duvate u prste zbog mleka na koje ste opekli, onda makar zapalite svoje srce da biste znali njime da grejete one promrzle od samoće.

Zato, ne secite me, ne razapinjite me, ne testirajte me ako umete da volite. Kad volim, ja tad svoje srce prepišem na tuđe ime, a kad se zainatim mogu bez svakog jer sam preživeo i kad sam živeo i bez sebe. Moja ljubav ne umire, mozda samo zamre, dok ne dođe neko naivan, neiskvaren i bandoglav da je ničim zasluži, jer prave ljubavi ni ne traže realne razloge da bi postojale."

Preuzeto sa www.blogdan.rs 

Današnja kultura

"Poslala sam mejl, sms i poruku na Fejsu, podigla noge na sto, telefon stavila na stomak, laptop na krilo, otvorila neophodno u tabovima i čekam odgovore tri različite generacije. 

Prva poruka je otišla iskusnom uredniku, pre sat, možda i dva. Druga je prijateljska, lakog sadržaja, a treća poslata klincu drugarice koji se pravi važan jer mu stižu poruke na koje ne odgovara. Dva odgovora sam očekivala odmah, treći kad prođe pubertet. 

Zaposedne me misao čime su okupirani kad ne odgovaraju. Nešto rade. U redu, rade sad. Ali i dalje u inboxu imam poruke ispod kojih umesto odgovora piše „seen“. 

Koliko traje pristojan vremenski rok za odgovor? Sat, pet, dan, mesec? Je li duhovita opaska da je dobra vest to što smo se čuli, a loša što ćemo morati i da se vidimo, stvarno tačna? Je li postalo pristojno da se na mnogobrojne rođendanske čestitke na mreži odgovori jednom – hvala svima? Je li na status „zna li neko gde se kupuju samolepljive tapete u Beogradu“ lajk legitiman odgovor? Stvarno ne znam da odgovorim. 

Na kućni telefon sam prestala da se javljam kad su i najstariji članovi porodice pristali da, zbog nas, savladaju rukovanje mobilnim telefonom. Svi pozivi na fiksni su neka vrsta greške. Blazirani glasovi nude večere, krstarenja, besplatne preglede i udobne dušeke. Ponekad i nezainteresovani omladinci zarađuju anketiranjem o ovom i onom, postavljajući pitanja koja ni sami ne razumeju. A nekad je i samo pogrešan broj. 

Čim za stolom u kafiću jedan od dvoje ode u toalet, drugi proverava Facebook. Ne vole ljudi da izgledaju kao da su sami. Ako su kafići uvek puni, a redovi pred toaletima posledično dugi, zbog čega ljudi ne odgovaraju na poruke. Kad smo postali toliko zauzeti da ne možemo da izdvojimo minut da bismo drugom iskazali poštovanje time što ne ignorišemo njegovu potrebu za odgovorom? 

Koliko puta ste se sa nekim videli posle mnogo vremena, a da je taj veći deo susreta proveo telefonirajući i prevrćući očima – u stilu, smara me, ali ne znam kako da prekinem, mi ćemo se videti drugi put da dovršimo sve započete priče? 

Kako se nalazi pravi balans izmedju toga da tehnologijom gospodarimo, a ne da joj budemo svakodnevni robovi? Na to pitanje imam odgovor, ne polazi mi uvek za rukom, ali kad se prioriteti otrgnu kontroli, kad se bitno zameni nebitnim, a vreme poprimi svu svoju relativnost, tad postane kasno za i najpametniji odgovor.

Protok vremena nije najbolji saveznik, to je bilo jasno kad je zamena poziva porukom postala način na koji komuniciramo. Kad je iščekivanje odgovora postao način na koji se shvata komunikacija. I evo, ispisala sam celu šlajfnu, a odgovora još uvek nema.

Možda je vreme da odgovorimo na sve poruke koje su ostale jednosmerne."

Tekst preuzet sa sajta nadlanu.com, napisala Jovana Manić 

U ljubavi sa retardiranim govedom...

“Tužno je kad se dvoje vole, a ne mogu da budu zajedno, jer je jedno od njih retardirano govedo.” Piše na nekom od onih Fejsbuk postera. Moja prijateljica, koja je volela jedno retardirano govedo, smatrala je da je to odlična tema za mene. Vrlo romantična.

Rekoh li ja jedno? Ah, retorika. Kad pokušam da izbrojim retardirana goveda sa kojima je ljubav bila vrlo romantična, nekako nemam dovoljno srednjih prstiju.

Uvek me najviše nerviralo ono, volimo se, a ne možemo zajedno. I strast i romantika i ljubav, bogznakako, ali eto, ne može se.

Valjda su za toliku romantiku potrebna dva retardirana goveda.

Ako je samo jedno, tu je svaka jednačina pogrešno postavljena i rezultat je minus.

Ponese vas veza sa retom govečetom, istina je. Date sve od sebe da parirate. I onda se osećate kao retardirano govedo, a to nekako niste vi. Pokušali ste, jeste. Pokušavate i dalje. U više navrata. Jer strast, romantika, zanos…

A onda sa tugom polako počinjete da kontate da strast, romantika i zanos nemaju mnogo veze sa ljubavlju, ali izgleda da imaju sa retardiranošću. Mislim, vi biste mogli jednu baš onako jaku ljubav i da podnesete i da iznesete i da istrajavate u njoj bez mnogo retardiranih ispada. Ali govedo ima veću težinu. Preteže. I pritiska vas strašno, kao da vam sedi na grudima. Ne možete da udahnete dovoljno vazduha.

A onda se težina penje preko grla na mozak. Ne možete više ni da izgovorite reči ljubavi, utehe, prekora, zahteva. I ne možete da shvatite šta je ono što zapravo u celoj toj priči smatrate ljubavlju.

Pa zatim, sa još većom tugom počinjete da shvatate da je ta ljubav samo vaša. Da vam nikada nije ni bila uzvraćena adekvatno. Da ste uvučeni u romantični vir strasti i zanosa, a da retardirano govedo koristi vaš pad u crnu rupu da vam jede dušu. Da vam isisava životnu snagu. Da vam pije krv na cevčicu.

Prestanete da verujete kako je to romantično i kako je to sigurno velika ljubav čim toliko patite.

Počnete da osećate da retardirano govedo nema nikakve kapacitete za ljubav i da svoju psihoubistvenu sposobnost za strast i romantiku koristi kao mamac. Na koji se pecaju glupe ribe.

A vi niste glupa riba. Mada ste dali sve od sebe da budete. A niste ni lovina. Ni retardirano govedo. Vi samo mislite da je ljubav moguća zajedno sa strašću i zanosom i čudite se kako ste tako duboko zaglibili u tom retardiranom šablonu da samo dajete i dajete i umarate se i tugujete.

I onda prestanete. Osećaj gubitka postepeno iščili i ostane osećaj zahvalnosti. Što ste izvukli živu glavu iz tako romantične veze.

Tekst napisala Aleksina Đorđević, preuzet sa wannabemagazine.com

O женама и љубави

Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. 

Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена

за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, 

долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим

другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који

су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки 

у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи 

дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са 

уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су 

најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и

пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. 

Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти

ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће

да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. 

                                           ...

Има врло мало света срећног у љубави. Љубав направи

више несрећних него срећних, и више беде него радости. Нај-

већи део света кад највећма воли највећма је љубоморан, и

зато је неспокојан и често потпуно несрећан; јер нема среће

без спокојства. Али и кад човек не воли, он је несрећан, јер је

непотпун. - Љубомора је најбруталнији израз љубави физи-

чке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сенти-

менталци не знају за љубомору. Сентименталац можда у же-

ну сумња, али он без сумње без гнева и без крајности; а сексу-

алац жену воли крвнички и може да је омрзне убилачки, а

понаша се према њој разбојнички. У самом погледу сексуал-

ца пред женом има много зверског и насилничког. У љубомо-

ри и очајању сексуалац је освећује и мучи, а сентименталац

сам страда мучећи себе; сексуалац убија жену, а сентимента-

лац убија себе. Човек који воли само кроз спол, баца се у сле-

пило после првог знака сумње, и тада је његова једина страст

мрзети, мучити друге, осветити се. - Нема среће у љубави;

најмање има среће човек који има највише успеха. Љубав је

 највеће неспокојство и насиље над собом и над другим.

                                         ...

Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана 

доброта. Да вас жена воли женски, морате с њом поступати 

мушки. Треба бити тиранин, али добар. Жена треба да види јачи 

спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни до-

бротвора, него завереника и разбојника. 

Не варају несрећне жене, оне чији су људи пијанице, 

грубијани, распикуће. Највећма варају оне жене које би тре-

бало да буду највећма срећне и највећма благодарне. Јуре за 

другим људима баш оне жене којима је муж дао све раскоши 

у кући, и све почасти на улици; и верујући да је срећа у су-

фициту, оне тај суфицит траже у другом човеку. Жене 

истински несрећне с мужем, због његових мана карактера, 

или његове болести, или сиромаштва, обично не траже дру-

где ни минимум среће, ни да се негде наплате, или негде 

освете. Бол и беда направе све путеве магловитим и ноге те-

шким. Најсрећније жене су одиста најгоре. Жена је у срећи 

раскалашна, колико је у несрећи велика. Никад не би треба-

ло потпуно усрећити жену, која је свагда дете или дивљак, 

јер хоће да се преједе и препије, и да поразбија сама своје 

играчке.Има и код најзаљубљеније жене једно место у души ко-

је хоће да се свети оном којег воли: једна мрачна клица не-

верства и злоће коју ни самој себи не би умела ни смела да 

призна. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да 

подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Жени 

није довољно да добије највише од човекове среће, него да 

што више отме од човекове слободе. Јер јој је сношљивија 

њена беда него човекова слобода, пошто је човекова слобода, 

одиста, извор свих жениних неправди и несрећа.

                                           ...

 Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за

војником или спортистом, за лепим или за умним, али се нај-

зад дадне, често за цео живот, сасвим друкчијем човеку него

каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не

лепшем и умнијем, ни бољем ни милијем. Ретко која жена ви-

си о руци човека који је био одиста човек њеног укуса.-Није

томе узрок друштвени положај, због чега жена не бира мужа

него муж жену; него што је у природи жене да жељно подноси

насиље и да га радо очекује - случај који је можда дубљи и од

саме љубави. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим,

жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру. Човек

је по природи насилник, а жена по природи иде на сусрет на-

сиљу. Права жена никад не пољуби прва; прави тип жене све

чека од човека: прву реч, први пољубац, прву жртву, први

пример. Ретко кад жена прва кида са несрећном љубављу;

али, једном одвојена, прва заборавља, или се прва баци каме-

ном на прошлост. - Свакако, заљубљена је жена увек жртва;

заљубљен човек је увек победилац, или бар није жртва. Једна

велика и несрећна љубав у животу једне жене од срца може да

јој друштвени и интимни живот учини немогућим за цео век.

Жена то инстинктивно осећа. Зато се жена често лако даје,

али се лако не заљубљује. Жена верује да се сачувала од чове-

ка само кад зна да се није заљубила; зато што је и много мање

заљубљених жена на свету него што ико мисли. Бранећи се од

љубави, жена мисли да се одбранила и од човека. Жена добро

зна да је слаба само кад воли.

                                         ...

Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није не-

што што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и

што је део нас самих. Ми неког љубимо не зато што ту љубав

заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што 

смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је оза-

рило и издвојило од свег другог наоколо на земљи. Ми љуби-

мо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно

страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости,

кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни за-

морено тело довољно страсти. - Младост и љубав, то је све

што има живот. То су две неразлучне среће које после себе

оставе пустош и помрчину. Остатак живота човек проживи

само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек

би све доцније среће и тријумфе дао за некадашњу обест мла-

дости и некадашње фантазије љубави.

                                       ...

Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли,

она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је

крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то

није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не др-

жите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, не-

го хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бра-

нити, она се не брани, него престане да воли и почиње да

мрзи. Зато, не објашњавај се, него или узми или остави. Ду-

боко је увређена ако јој кажу да је крива када то одиста је-

сте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се

брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опро-

штење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе

сцене.

Јован Дучић "Благо цара Радована"

Sa ženom na letovanju

"Slobodane! Slobodaneeeeee! Smesta izlazi iz mora! Ni sekund više! Pogledaj kako si pomodreo! Zubi ti cvokoću! Smesta napolje, je l' me čuješ?
Kaži mu i ti da izađe napolje! Ti si mu otac! Pogledaj, sav je plav!
Pa ti nisi normalan! Tebe baš briga! To je čovek da izludi!
To dete bi pored tebe moglo i da se udavi, a ti ni ne mrdaš malim prstom! Kao što nisi mrdnuo ni onda, kada me je onaj saobraćajac izvređao na mrtvo ime. Šta si radio? Zacenio si se od smeha, umesto da me zaštitiš kao čovek!
Ja, prva počela? Samo sam ti kazala da si, zaista, vozio prebrzo i da uvek voziš prebrzo i da misliš da si najpametniji i da si preticao onu cisternu i da ću, ako tako nastaviš, izaći sa detetom nasred magistrale, a on ti je onda, vratio vozačku dozvolu i kazao da neće da te kažnjava (je l' tako bilo?), jer si već kažnjen što imaš ženu kao što sam ja! Jeste, to je rekao! A, ti nisi mrdnuo ni malim prstom! Šta? Šta je trebalo da radiš? Ne, nije trebalo da se tučeš sa njim, ali mogao si bar da mu odgovoriš, a ne da se smeješ kao kakav debil!
E, to je stvarno... Pitam se samo, zbog čega si se, uopšte, i ženio? Pa, tebi bi, u stvari, najbolje bilo da si sam! Ti, uopšte i nisi za brak. Hajde, lepo skloni te novine i priznaj; je l' da, da bi ti bilo mnogo lepše da si sam, bez nas dvoje, a? Hajde, budi makar jednom čovek i priznaj!
Gospode, kome ja govorim?
Šta on radi po čitav bogovetni dan? Ili spava ili čita novine ili pije pivo.. I to mi se zove letovanje!
Pet puta bih se bolje provela da sam lepo ostala u Beogradu. Zamračila bih sobe, napravila promaju i bar bih se pošteno ispavala.
Ovako, šta? Godinu dana čekam ove bedne dve nedelje na moru, a na plažu dolazimo u podne, kad normalan svet već odlazi na ručak.
Ti si mi to omogućio? Šta ti imaš kome da omogućavaš? I šta si mi to omogućio, molim te?
Da stanujem u nekom dimnjaku, šesto osamdeset stepenica iznad magistrale? Jeste, tačno šesto osamdeset! Juče sam brojala..
Šta, da se kupam na ovoj smrdljivoj plaži koja bazdi na kokosovo ulje?
Da se pravim kako ne vidim da neprestano buljiš u ove kurve bez gornjeg dela kostima? Misliš da nisam primetila kako ih posmatraš? Zašto i ja ne skinem gornji deo? Zato što sam bila budala, što sam dojila dete i upropastila grudi, a ne kao ove, koje samo na sebe misle! Eto, zašto ga ne skidam, ako već hoćeš da znaš!
Drugi ljudi vode svoje žene na sve te hamlete, magbete, betovene i šopene, a ti nas izvodiš na roštilj! Kao da nisam mogla da jedem ćevapčiće i u Beogradu, gde su mnogo bolji i ne smrde na maslinovo ulje!
Šta si mi još omogućio? Da šipčim do pijace i natrag i pravim vam sendviče za plažu, da tamo slučajno ne bismo trošili! A, izračunaj samo koliko svaki dan potrošiš na cigarete i piva? Samo izračunaj!
Šta sam ja Bogu zgrešila? Pogledaj samo druge muževe i žene! Šetaju lepo ljudi uveče po obali, drže se za ruke, razgovaraju.. Imaju šta da kažu jedni drugima. Ne bulje u novine i u čašu!
Gospode!! Pa, on je zaspao!! E, ovo je stvarno...
Slooobodaneee! Slooobodaneeee! Da si smesta izašao iz vode!"

( "Magija Beograda" Momo Kapor 

)

Inače, ujedam!

"Što jest, jest, dugo smo se rastajali... I taman kad odlučismo da se ona uda, a ja da najzad postanem ozbiljan pisac, neko se vrati i kaže, na primer: »Hej, nisam ti još ovo pričala!« ili » Reci, šta se dogodilo posle toga?« 

Drage moje devojčice, čitava ta stvar podsećala je na one grandiozne završetke simfonijskih dela Petra Iljiča Čajkovskog; taman kad pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati! Mala Anči mi je tako, najmanje pet godina, zviždala ispod prozora ili mi nameštala zasede na ćošku i pričala svoj život u levo uvo, a ja posle pokušavao da se svega setim i kucao na pisaćoj mašini pomoću dva prsta. Da sam sve te godine odvojio za pisanje »Ane Karenjine«, na primer, već bih imao svoj sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu, gde sam ošacovao jedno zaista prijatno mesto, odmah desno pokraj glavne šetačke staze. Umesto toga, što sam radio? Jedanput sam četiri dana i četiri noći tajno snimao na veoma starom magnetofonu marke »Grundig TK-46« Ančin monolog, od čega je najmanje tri četvrtine priče bilo ispričano kroz usta puna kikirikija, a ostatak uz obavezno grickanje semenki. Najzad, kada je otišla iz mog života, seo sam za svoju izdrndanu pisaću mašinu, okružio se pepeljarama u ogromnim količinama, a u sve tajne džepove posakrivao zalihe cigareta za pola godine i počeo da puštam one trake i da razmotavam salvete na kojima sam krišom beležio njene fazone. Dva bela medveda iz Zoološkog vrta i ja tonemo u zimski san. Toliko mi se spava, nemate pojma! Probudite me jedino u slučaju da se mala Ana vrati..Inače, ujedam!" 

"Beleške jedne Ane" Momo Kapor

Bez ustručavanja, molim!

Svakako nije loše znati na vreme da treba preskočiti večeru kod Raka, da Vodoliji ne treba davati komplimente, a da je društvena igra sa Škorpijom jako loša ideja. Ipak, da li ste spremni da se suočite sa najvećim manama svog horoskopskog znaka?

Ovan

Radodajka i loš vođa. Pomislite samo, svi oni diktatori koji nisu lavovi su ovnovi. Ne puštati ih na visoke funkcije, na poslove gde bi mogli nekome da ugroze život, niti u jaslice. Bahati su, raspojasani, plahoviti i impulsivni. Ponosni su na to što će vam reći sve što misle, a to što ćete vi posle pasti u depresiju/dobiti neurovegetativnu distoniju, to više nije njihov problem. Zavode sve odreda, partnere menjaju kao maramice, skloni su avanturama. Na poslu uglavnom otaljaju, jer su u školi bili toliko dobri đaci da im se smučilo – dokazali su to što imaju i više ne treba ništa da čine.

Ne d’o bog: Da ih pitate šta misle o vama.Vaše dete je oduvek bilo ružnije od deteta one tetke preko puta. Imali ste kraće noge od druge pratilje, čak iako ste bili Mis Malina ’92. Zadovoljite se krezavom babom, jer nikad niste bili seksi tip. Možda biste mogli da postignete nešto u životu, da se bolje oblačite. Pametni ste, nema veze što niste lepi I tako dalje…

Bik

Manipulator i opsesivni žderač. Predstaviće se kao bog i batina onda kad treba da bude hvaljen u širokom krugu ljudi. Žene bikovi su sklone histeriji, dominaciji, napadima na sve od rođene dece, pa do širokih narodnih masa. Opravdanje im je obično to što su dojile, ili što umeju dobro da kuvaju. Muškarci bikovi će od kuće napraviti kasarne, predstavljati ukućane kao svoje potčinjene i vrlo brzo će zaboraviti šarm i mirnoću sa kojom obično pristupaju ljudima. U najboljem slučaju, osećaćete se kao čobanin pored njih. U najgorem slučaju, osećaćete se kao gladijator i strepićete za svoje zdravlje i život. Poješće vam sve što imate u frižideru, čak i ukoliko su ga sami pripremili – nezasiti su.

Ne d’o bog: Živeti u kući sa dva bika, po mogućstvu supružnicima. Celog života ćete posmatrati kako se međusobno konfrontiraju ni oko čega i primenjuju sopstvene manipulacije unakrsno. Ukoliko ste dete dvaju bikova, postoji odlična šansa da ćete celog života imati tegoba.

Blizanac

Šiparica i/ili delikvent u pokušaju. U petak će vam reći jedno, u subotu drugo. Paliće se na stvari na koje se ne pali niko stariji od 7 godina i dokazivaće se na sve moguće načine svojstvene tinejdžerima. Ako treba, izbušiće raznorazna mesta na telu sa 50, a istetovirati se sa 60. Ne vole da rade, sem ako nisu u centru pažnje i ako ne dobijaju gromoglasan aplauz za sve čega se late. Moguće je da će pokušati nešto i da ukradu, da skoče na binu i poljube pevača. Teško nalaze stalni posao, jer je nemoguće strpati tako slobodoumnu (čitaj: nezrelu) osobu u neku tamo kancelariju i davati joj neke tamo papire da pečatira, potpisuje i ispisuje. Skloni su kratkotrajnim opsesijama, kojima će daviti k’o zmija žabu.

Ne d’o bog: Da se posvađate.Isuviše su staloženi, svađu ne doživljavaju kao ozbiljnu kritiku, već zbog svojih hipi-shvatanja misle da ste veoma zanimljivi. Nikad im ništa nećete dokazati, nikad nikoga neće poslušati, nikad neće učiniti ništa od onoga što ste im predložili i nastaviće da teraju po svome.

Rak

Melodrama & egoizam u paketu. Upozoravaju vas na svoju ranjivu dušu, a samo bi da budu slušani, da kukaju o svemu što im ne ide -a teško da im išta ide – i da od vas prave ono što niste. Nemaju mnogo mašte, niti smisla za lepo. Svoju nezajažljivost kriju iza objašnjenja da im samo treba ljubav. Vole da budu voljeni, ali 24 časa dnevno, kao da traže gejšu ili evnuha da konstantno ide za njima. Pecaju na duhovnost i književnost, ali njihovo obrazovanje u datim oblastima je u najvećem broju slučajeva samo paradno, kao i emocije. Ne razumeju se u popularnu kulturu, jer se ona stalno menja, za razliku od istorije i geografije koje menjaju samo ratovi i prirodne katastrofe. Učiće sve, zapamtiti neće ama baš ništa. Ni posle 10 godina nećete znati ni trećinu stvari u vezi sa njima.

Ne d’o bog: Da vam kuvaju.Većina rakova nema pojma o hrani i gotovo je sigurno da će vam pripremiti neku splačinu. Palačinke “čedomorke”. “Abortus-asparagus”. Krompirići “u-pakao-ćeš-iči”. Riba “da-te-boli-tiba”. Svi ovi specijaliteti će vam dugo ostati u sećanju, pa ćete možda i imati teške traume od pojedinih sastojaka jela.

Lav

Političari. Pomislite samo, svi oni diktatori koji nisu ovnovi su lavovi. Sposobni su da izazovu pogrome raznih vrsta – od oluje na sopstveni rođendan, pa do masovnih egzodusa. Najveći broj ljudi gledaju kao omladinski kamp kome sve treba lepo objasniti, a posle ih pozvati na kolače. Idealni učitelji, loši učenici. Vrhunski govornici, jadni slušaoci. Vade se na to da će spasti planetu, jer je Harry Potter lav, a ustvari samo žele moći kojima bi mogli da pokore ceo svet i onda naprave džinovsku radnu akciju, gde će zaposliti požrtvovane ribe, te radoholičare device i vage. Lenji da osnivaju političke stranke, u najvećem broju slučajeva će se filtrirati u neku drugu i krčiti put do vrha. Lenji da budu zvezde predstave, ubaciće se kao statisti i ubrzo biti na sceni. U skijanju, dakako, cene slalom i veleslalom.

Ne d’o bog: Da se ne slažete s njima.Ovo je posebno veliki problem u odnosima sa manje inteligentnim lavovima – ukoliko oni tvrde da je nebo žuto, a vi da je plavo, ubediće vas da ste isuviše mladi i zeleni, isuviše matori i senilni…uglavnom, da nemate pojma. Za veze iz interesa će vam reći da ih je prouzrokovala velika strast i istinske emocije. Nisu debeli, samo su popunjeni, a vi biste baš mogli da smršate. Ili da se ugojite, šta god oni misle da treba.

Devica

U braku sa poslom. Radoholičar. Cepidlaka. Perfekcionista. Prva ljubav im je bila pčelica u zabavištu, prvi poljubac je bio na takmičenju za najbolji esej o nekom političaru ili istorijskoj ličnosti. Posle raskida sa obrazovanjem, ulaze u večiti brak sa poslom. Ljubav je zagarantovana do groba. Ostale stvari teško da ih interesuju. Nisu klasični karijeristi poput vatrenih znaka, samo su opsednuti radom. Veliki broj devica viđan je na radnim akcijama u Titovo vreme, mada se priča da su neke zazidali u temelje zgrada, stubove mostova i betonske podloge korita manjih reka. Prave planove, liste, spiskove, tabele; poseduju rokovnike, adresare, telefonske imenike, planere i naloge na to-do aplikacijama po Netu.

Ne d’o bog: Da polude, pa da morate da se brinete o njima.Dobar procenat devica, u skladu sa svojim imenom, jednog dana jednostavno…pukne. Tada svaka ide svojim putem: neke izrode sedmoro dece, od toga dva para blizanaca, pa dožive nervni slom. Neke preuzmu na sebe četrdeset poslova i postanu opsednute svojim klijentima, nadređenima i, ako rade s njima, poznatima. Iz predostrožnosti, recite im da uspore, šta god radili.

Vaga

Nevaljalci u koži Majke Tereze. Spasli bi ceo svet, prigrlili svu napuštenu decu na svoje grudi, nahranili sve gladne u Africi i gradili kuće u Japanu dok istovremeno svu radijaciju primaju na sebe. Klasične žrtve, uglavnom bez sposobnosti da se odupru. U grupama su moćni i zajedljivi, kao usamljeni su poput šekspirskih glumaca i ličnosti iz Dikensovih romana – nežni, a mračni. U stanju su da urade mnogo više nego svi ostali zajedno, ali teško da ikad išta čine za svoje dobro. Jače vage dostižu zen kada se oslobode svih pomenutih stega, ali onda ćete vrlo lako postati zavisni od njih i nećete više ništa moći da odlučite bez njih, kao da vam je razum kompletno ispario. Zahvaljujući ovome su i dobili status najvećih zavodnika u horoskopu, što ne vredi baš mnogo, jerbo nisu verni.

Ne d’o bog: Da se vežete.Kakva god ta veza bila, izgledaće kao da ste u braku. Po ceo dan će vam referisati šta rade, gde su bili, šta su imali za ručak i tako to. Ako idu na vikend u prirodu, znaćete. Ako idu na ručak kod bake, znaćete. I šta se onda desi? Napišete knjigu o njima i oni vas ubede da ste voajeri, a onda se pohvataju sa vašim rođakom, roditeljem, najboljim prijateljem i priča ponovo kreće.

Škorpija

Bombe spremne da eksplodiraju. Ne slažu se sa vašim neslaganjem s njima. Neće. Ne zanima ih. Ne žele, jer oni znaju bolje, znaju više i nemate pravo da ih napadate. Teška zlopamtila. Sećaju se dana kad ste im pocepali omiljenu slikovnicu i vrlo rado će vas oboriti na ispitu ili vam reći da niste za posao u njihovoj firmi. Ukoliko ih streljate pogledom, a prvi put ih vidite u životu; napraviće vam skandal i oboje ćete biti uhapšeni, prekoreni ili u ćošku, u zavisnosti od uzrasta. Za razliku od strelaca, prete otvoreno i kletve su im poprilično maštovite. Imaju spisak ljudi za koje misle da su kreteni, a veoma lako i listu za odstrel. Ponosni su na svoj znak, spominjaće ga, istetovirati, ugravirati, štagod.

Ne d’o bog: Igrate s njima neku društvenu igru.Varaju na kartama, varaju u monopolu, varaju čak i u “Čoveče, ne ljuti se!”. Dovešće vas do suza, besa, cepanja karata, bacanja šahovske table kroz prozor. Ubediće vas da ništa ne radite po pravilima, a kad im pokažete pravila, objasniće vam da su mislili na NJIHOVA pravila, a ne taj bezvezni komad papira o kome vi pričate, to verovatno treba da progutate.

Strelac

Ambiciozni autsajder. Površan, aljkav i neoprezan. Ne voli mnogo da radi, ali ceni uspeh. Ne voli da postupa po onome što mu crkva nalaže, ali će se držati boga k’o pijan plota, jer neko mora da opravda njegove greške. Govori jedno, radi drugo, a sve to vreme misli nešto treće. U stanju je da odjednom reši da promeni ceo svoj život, a u takvoj situaciji briše sve iz prethodnog: posao, imidž, interesovanja, prijatelje, ako treba i supružnike. Uvek čezne za nečim što nema, za nečim što je – po sopstvenom svedočenju – nekad bio. Meša verovanja kao sastojke za čorbuljak, isto to čini i sa filozofijama. Ukratko: ne zna šta radi, a radio bi to.

Ne d’o bog: Da radite zajedno.Skakaće preko vaših leđa da dođe do šefa. Ukoliko je, pak, šef, kitiće se tuđim perjem, preuzimaće sve zasluge, ostavljaće vam pasivno agresivne poruke; a kad mu date to na znanje, ubediće vas da je samo zaboravio da spomene da iza njegovog remek dela stoji čitava četa ljudi. I onda će sve krenuti ispočetka, sve dok vam se ne smuči i pobijete se s njim, pobegnete plačući…ili oba.

Jarac

Autoritativni vladar iz senke. Ignorišu sve s čim se ne slažu. Ne odstupaju od unapred zacrtanih normi i pravila. Tvrdoglavi su do mere koju pripadnici ostalih jedanaest znakova ne mogu da shvate. Ne mogu da prihvate poraz i vraćaće se u igru dokle god im srce makar malo kuca, makar to značilo i povratak na košarkaški teren sa štapom za slepa lica. Ne praštaju. Popuju. Ljubomorni su na tuđe partnere, tuđa kola, tuđi uspeh i…ukratko, tuđe je slađe, a u tuđeg tatka poveća patka. Decu driluju do daske, vrlo je lako da negde čuči isfrustrirani wunderkind koga je odgajio par poludelih preživara.

Ne d’o bog: Da ste suparnici.Učiniće sve da vas uništi. Za razliku od vodolija, koje jednostavno ne vide druge ljude; te ovnova, strelčeva i lavova koji vole da pobeđuju, jarac voli da ponizi. Ukoliko se trkate na autoputu, nabiće se u vas. Ukoliko zajedno polažete ispit, podmetnuće vam nogu ili baciti indeks. Ukoliko im preotmete potencijalnog partnera, snimaće vas u krevetu, ako treba i kroz ključaonicu.

Vodolija

Oni, pa onda ostatak sveta. Roboti. Egoisti do nenormalnih granica. Istinski hejteri. Skloni seksualnoj nastranosti, kombinacijama, varijantama i šemama. U krvi im je da sve druge ljude posmatraju kao šarlatane, budale i autsajdere, jer samo oni posmatraju svet kako treba. Poslovična masna ćebad – ako njima nije dobro, ne treba da bude dobro ni vama, jer je njihov identitet ispred vaših osećanja. Ne bi prepoznali modu ni kad bi ih udarila po glavi, izgovaraju se na ekcentričnost. Ne umeju da kritikuju, jer ih boli donji deo leđa za sve što je tuđe. Politi vodom i izazvati kratak spoj, pa reprogramirati. Ili promenite datum rođenja, jer veruju samo drugim vodolijama – to je klan, sekta, puk.

Ne d’o bog: Da im kažete nešto lepo.Znate, samo oni imaju pravo da cene sebe, u njihove hermetički zatvorene tokove misli ne može da uđe strani predmet, strana osoba ili ilegalno doseljeni pletač korpi iz Laosa. Ustvari, za njih je svako u rangu pomenutog pletača korpi, eventualno u rangu onih što prodaju stare kartonske kutije na buvljaku.

Ribe

Narkomani, sa drogom ili bez nje. Nisu pravi hejteri, samo se prave, ali su u stanju oči da vam izvade. Vole publiku, život im je drama. Skloni narkoticima, mada su nadrogirani po prirodi. Ukoliko nemaju para za narkotike, piće, pušiće, prežderavaće se. Nema šanse da se skrase pre četrdesete, kad konačno dođu do para. Onda izrode gomilu dece, ostanu bez para i sve počinje ponovo. Usta ne zatvaraju. Teraju vas da se divite njihovim talentima i smaraju vas divljenjem vašim talentima. Sve miriše na njihovu bubblegum romantiku, a vi znate da je to bilo u modi pedesetih godina XX veka. Ukoliko su vernici, postoje velike šanse da će ih vrbovati neka sekta, koju će posle sami preuzeti.

Ne d’o bog: Da slušate njihove ispovesti.Neće vam biti dobro od toga, možda i po nekoliko dana. Kontradiktorne su, smatraju da su kudikamo pametnije od celokupne svetske populacije, usta ne zatvaraju, plačičipkice. Takođe se mnogo ponavljaju. Takođe se mnogo ponavljaju. Takođe se mnogo ponavljaju. E da, mnogo se ponavljaju.