"Slušajte.. Pa muškarci nisu samo ženski problem. Oni su svetski problem!
U celom svetu ne znaju šta će sa muškarcima. Pa, molim vas, šta radi naše čovečanstvo već mali milion godina, nego baš to o čemu mi sad govorimo!
Da li muškarci mogu da se poprave? Ne mogu i to je dokazano! Što ih više popravljaju, sve su gori! Ne može, to je iluzija! Kako može da se popravi ono što nikad nije valjalo? Kako?
Izmisle crkvu i boga, al ne vredi , gde ćeš - kad je i sam bog muškarac! Pa izmisle školu... Tu ih tešu...kako koga, nekog deset, a nekog dvadeset godina, pa opet ništa! Diži ruke! Pa onda izmisle popravni dom...kao, tu će da ih poprave... Popravljaju ih dve-tri godine, pa batale, džabe i vreme i trud - to se ne popravlja! Može samo da ispadne gore. Bolje nikad! Pa onda - šta će? - izmisle zatvor! Potrpaj ološ u te ćelije i samice, zazidaj to na po deset i petnaest godina. Popravljaj kako hoćeš i čim stigneš - ne vredi! Kako ga pustiš, ono opet u štetu, u nevaljalstvo, u kriminal...
Njima nema leka! Muško se ne leči! Zbog njih je izmišljena i vojska. Ništa! Dok je u stroju - još na nešto i liči. Ali, čim mu daš "voljno" gotovo je, dođe do one svoje muške prirode i opet sve isto! Bre i ratuju, i ginu...seku im, bre, i ruke i noge...i ništa! Ono što ostane, koliko ostane, to je opet muško, onakvo kakvo je bilo!"
"Ako su oni toliko važni, i značajni, i skupi, slušajte, pa onda je najbolje da ih čuva milicija! To je ipak najsigurnije! Oni će najbolje da ih sačuvaju. Međutim, ja nemam taj utisak... da su oni baš tako nešto - izuzetno...i da bi neko zbog toga morao da ih čuva!
O kojim vi to muškarcima govorite? Gde ste srele takvog muškarca? Ja se baš muvam i, što kažu, prilično komuniciram. I imam uvida... Videla sam muškarce i ovakve i onakve, tačno je, ima ih raznih. Ali još nisam srela takvu mušku znamenitost oko koje bi trebalo postaviti stražu! Verujte mi! Ovo danas - ovo je sve konfekcija: dve, tri veličine i to je sve! I ima ih toliko, da se, imam utisak, prodaju po sniženim cenama, rasprodaja! Verujte mi! Nigde jednog unikata! Samo serije! Dakle, nisu ništa naročito i ima ih u dovoljnim količinama. Prema tome, nema razloga za paniku i zabrinutost! Polako i bez nervoze! Svaka će dobiti po jednog. Kad jednog potrošite - čeka vas drugi. Takav isti, ali nov. "
"Ja razumem da je lep...pa recimo da nema pare... To još razumem. Ili da ima para, pa da dozvoli sebi da je ružan. Ajd i to! Ili, mogu da zamislim da je neko na nekom visokom položaju, pa da, recimo, vara svoju ženu. To sve još mogu da razumem. Jedno, donekle, opravdava drugo. Ako si već žgoljav i ružan, onda bar budi doktor ili kupi kola, pa malo popravi utisak. To još sve može... Da se tako nekako iskombinuju te mane i vrline - da ženi ostane bar neka uteha i zadovoljstvo. Al šta ti radiš kad dobiješ ovakvu kombinaciju: i žgoljav i ružan, i nije na položaju, i nema pare i plus još vara svoju ženu?! A to je vrlo čest slučaj... Da niko i ništa, golja i akrep, da takav baksuz zagorčava život ženi, koja je, može biti, i mlađa i lepša od njega. A to može samo kod nas da prođe, samo zato što smo mi žene blesave! Mi nemamo svoje dostojanstvo, svoje ja, pa da kažemo: pardon, bato, da vidimo šta vaša firma nudi našoj firmi?
...Pogledajte! Pa nikad nije bilo toliko debelih, ćelavih i trulih kao danas! I nikad još nije vladao takav muški nemoral kao što danas vlada! A zašto? Zato što je naša žena još uvek glupa i zatucana! Nit ume da traži, nit hoće da se cenjka. Daj šta daš, samo nek ima pantalone! E pa, izvinite, onda i nije čudo što je ovako kako je!"
"Čim je crn i ima brkove, znaj koliko je sati. Ti su najopasniji...ti crni sa brčićima...Ako hoćeš mir u kući, nađi za muža nešto plavo i belo, malokrvno. To nije neka velika sreća, ali bar znaš da imaš muža. Za ljubav i tako...ti crni su idealni... Ali za brak - nikako. Koliko sam ja gledala, svi najveći ljubavnici na filmu su crni i imaju brčiće. Taj film u kome se oni pojave - to ne može da prođe bez neke gužve, prevare... Valjda im je takva krv..."
"Jao kupiću jedan šmajser, majke mi, pa kad upadnem među njih, pa kad počnem da ih slažem...!
To su bre kukavice, to nisu ljudi! To nijedno ne sme životu da pogleda u oči, da se bori, da nešto stvori. Jok! Najlepše im je da pobegnu, da se sakriju u neku rupu, da zabušavaju! To je sve goli zabušant i dezerter! Kad vam ja kažem! I da se ja pitam, kao što se ne pitam, sve bih ja to po kratkom postupku! Je l' ne možeš više? Je l' te strah? Je l' te mrzi da živiš i da se boriš? Je l' ne možeš da budeš čovek, muž i otac? Ako ne možeš - ne možeš, il' se ubi' sam il' ja da te ubijem...samo nemoj živ da mi truneš i smrdiš..."
"U životu je tako: ili mi volimo nekog - ili neko voli nas... sve same nesrećne ljubavi! Onaj koga mi volimo - taj već voli neku drugu! A ta druga, ona ne voli njega, već nekog trećeg, koji nju ne voli! I tako se svi vrtimo u krugu. Tražimo se a ne nalazimo! I prođe život, a žena ne nađe svog čoveka, niti čovek nađe svoju ženu! Pa ipak se muškarci i žene i vole i venčavaju i godine provode zajedno! Avaj, mi se udajemo i živimo sa slučajnim, pogrešnim muškarcima... To nisu oni pravi. Prave nismo uspele da nađemo! Da,da.. to je, otprilike, istina koju ne treba kriti i koje se, najzad, ne treba plašiti. To je tako! Pa onda - ako je to naša sudbina - možda u tom slučaju, nije toliko i važno ko će biti onaj drugi... Neka bude... neko... Neko ko najviše liči na onog koga nismo uspele da nađemo! Ili - hoćemo da prkosimo životu - neko ko najmanje liči na taj naš san. Svejedno!"
"Drage moje, mi možemo da kažemo i da se složimo da muškarci nisu neke cvećke i premije... Naprotiv! Međutim, koliko ja znam, još nije izmišljeno ništa bolje! Muškarci su i ovakvi i onakvi - to je tačno! - ali, kakvi su da su, oni su ipak muškarci... a sve drugo su trice i kučine!
Da se ja vodam sa kučetom umesto sa muškarcem - izvinite! Ili da čitam knjige umesto da razgovaram sa nekim čovekom - to ne dolazi u obzir! Dok se ne izmisli ništa drugo i bolje - moraćemo da ratujemo s muškarcima. I da ih volimo i da ih mrzimo...kako kad... ali tek da su tu negde, blizu."
"Ženski razgovori" Dušan Radović
U celom svetu ne znaju šta će sa muškarcima. Pa, molim vas, šta radi naše čovečanstvo već mali milion godina, nego baš to o čemu mi sad govorimo!
Da li muškarci mogu da se poprave? Ne mogu i to je dokazano! Što ih više popravljaju, sve su gori! Ne može, to je iluzija! Kako može da se popravi ono što nikad nije valjalo? Kako?
Izmisle crkvu i boga, al ne vredi , gde ćeš - kad je i sam bog muškarac! Pa izmisle školu... Tu ih tešu...kako koga, nekog deset, a nekog dvadeset godina, pa opet ništa! Diži ruke! Pa onda izmisle popravni dom...kao, tu će da ih poprave... Popravljaju ih dve-tri godine, pa batale, džabe i vreme i trud - to se ne popravlja! Može samo da ispadne gore. Bolje nikad! Pa onda - šta će? - izmisle zatvor! Potrpaj ološ u te ćelije i samice, zazidaj to na po deset i petnaest godina. Popravljaj kako hoćeš i čim stigneš - ne vredi! Kako ga pustiš, ono opet u štetu, u nevaljalstvo, u kriminal...
Njima nema leka! Muško se ne leči! Zbog njih je izmišljena i vojska. Ništa! Dok je u stroju - još na nešto i liči. Ali, čim mu daš "voljno" gotovo je, dođe do one svoje muške prirode i opet sve isto! Bre i ratuju, i ginu...seku im, bre, i ruke i noge...i ništa! Ono što ostane, koliko ostane, to je opet muško, onakvo kakvo je bilo!"
"Ako su oni toliko važni, i značajni, i skupi, slušajte, pa onda je najbolje da ih čuva milicija! To je ipak najsigurnije! Oni će najbolje da ih sačuvaju. Međutim, ja nemam taj utisak... da su oni baš tako nešto - izuzetno...i da bi neko zbog toga morao da ih čuva!
O kojim vi to muškarcima govorite? Gde ste srele takvog muškarca? Ja se baš muvam i, što kažu, prilično komuniciram. I imam uvida... Videla sam muškarce i ovakve i onakve, tačno je, ima ih raznih. Ali još nisam srela takvu mušku znamenitost oko koje bi trebalo postaviti stražu! Verujte mi! Ovo danas - ovo je sve konfekcija: dve, tri veličine i to je sve! I ima ih toliko, da se, imam utisak, prodaju po sniženim cenama, rasprodaja! Verujte mi! Nigde jednog unikata! Samo serije! Dakle, nisu ništa naročito i ima ih u dovoljnim količinama. Prema tome, nema razloga za paniku i zabrinutost! Polako i bez nervoze! Svaka će dobiti po jednog. Kad jednog potrošite - čeka vas drugi. Takav isti, ali nov. "
...Pogledajte! Pa nikad nije bilo toliko debelih, ćelavih i trulih kao danas! I nikad još nije vladao takav muški nemoral kao što danas vlada! A zašto? Zato što je naša žena još uvek glupa i zatucana! Nit ume da traži, nit hoće da se cenjka. Daj šta daš, samo nek ima pantalone! E pa, izvinite, onda i nije čudo što je ovako kako je!"
"Čim je crn i ima brkove, znaj koliko je sati. Ti su najopasniji...ti crni sa brčićima...Ako hoćeš mir u kući, nađi za muža nešto plavo i belo, malokrvno. To nije neka velika sreća, ali bar znaš da imaš muža. Za ljubav i tako...ti crni su idealni... Ali za brak - nikako. Koliko sam ja gledala, svi najveći ljubavnici na filmu su crni i imaju brčiće. Taj film u kome se oni pojave - to ne može da prođe bez neke gužve, prevare... Valjda im je takva krv..."
"Jao kupiću jedan šmajser, majke mi, pa kad upadnem među njih, pa kad počnem da ih slažem...!
To su bre kukavice, to nisu ljudi! To nijedno ne sme životu da pogleda u oči, da se bori, da nešto stvori. Jok! Najlepše im je da pobegnu, da se sakriju u neku rupu, da zabušavaju! To je sve goli zabušant i dezerter! Kad vam ja kažem! I da se ja pitam, kao što se ne pitam, sve bih ja to po kratkom postupku! Je l' ne možeš više? Je l' te strah? Je l' te mrzi da živiš i da se boriš? Je l' ne možeš da budeš čovek, muž i otac? Ako ne možeš - ne možeš, il' se ubi' sam il' ja da te ubijem...samo nemoj živ da mi truneš i smrdiš..."
"Drage moje, mi možemo da kažemo i da se složimo da muškarci nisu neke cvećke i premije... Naprotiv! Međutim, koliko ja znam, još nije izmišljeno ništa bolje! Muškarci su i ovakvi i onakvi - to je tačno! - ali, kakvi su da su, oni su ipak muškarci... a sve drugo su trice i kučine!
Da se ja vodam sa kučetom umesto sa muškarcem - izvinite! Ili da čitam knjige umesto da razgovaram sa nekim čovekom - to ne dolazi u obzir! Dok se ne izmisli ništa drugo i bolje - moraćemo da ratujemo s muškarcima. I da ih volimo i da ih mrzimo...kako kad... ali tek da su tu negde, blizu."
"Ženski razgovori" Dušan Radović
Нема коментара:
Постави коментар