Ponekad mi pada na pamet luda ideja da napravim leksikon najčešćih reči i izraza u našem jeziku za zemljake u tuđini, koji su živeći u normalnom svetu, već počeli da ih lagano zaboravljaju.
Mada leksikoni počinju slovom A ja bih tu debelu knjigu otpočeo slovom I.
Inat.
Šta je to inat? Normalan rečnik vam ovde neće ništa pomoći. U njemu piše da je "inat" turska reč, koja označava hirovit, izazivački stav, kapriciozno i prkosno ponašanje i postupanje, suprotstavljanje nekom ili nečem. Inadžija je, prema rečnicima, naletnica, stidljivac, izazivač, zajedljivac, bockalo, obestan tip... Ali to ni izdaleka nije tačno! Inat je u suštini našeg bića, dublji i širi od bilo koje definicije. Pogledajte, recimo, ovaj Beograd grad! Više od četrdeset puta podizan je iz praha i pepela u inat, na istom mestu na kome je rušen. Svako normalan bi odavno odustao od tako baksuznog mesta! Naš najčuveniji narodni junak, u inat ore carski drum! Kad se posvađaju sa državom oko cena mleka, naši seljaci ga za inat dele narodu besplatno po pijacama. Za inat se upisujemo u partiju, koju smo do juče napadali, čim počne da gube vlast. Za inat se ženimo i u inat rastavljamo. Za inat režemo testerom drvo na kome su muzičari...
Pitaćete se, svakako, šta rade muzičari na stablu?Kako, šta rade? Mi ih penjemo na grane da nam odozgo sviraju na svadbi!
Ili uzmimo uzrečicu bre.
Koliko je samo to bre prisutno u našem svakodnevnom govoru, koliko višeslojno, nabijeno svim mogućim značenjima i varijacijama, a da malo ko zna odakle potiče. Bre, naime nije turcizam kao što se obično misli, već je skraćenica od španske reči hombre, koju su nam doneli Jevreji, Sefardi, kada su u petnćstom veku proterani iz Španije. Hombre ima isto značenje kao što mi često uzviknemo "čoveče", samo što su mu se vremenom izgubila dva prednja slova... čini se da ne možemo ni da sastavimo rečenicu, a da se u njoj ne nađe makar jedno bre, baš kao kod Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono čuveno, nepostojano eee! - koje ima hiljadu značenja i intonacija.
Rečeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!
Potcenjivački: Ma, idi, bre!
Izazivački: Šta je, bre?!
Nežno: Ih, bre...
Sa ljubavlju: Dođi, bre...
Prepotentno: Ti ćeš, bre, da mi kažeš!
Filozofski: More, bre!
Zapanjeno: Otkud to, sad, bre?
Zapovednički: Sviraj, bre!
Epski: "Bre, ne laži, crni Arapine!"
"Bre, ćutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo te zlo!"
Kako uopšte, prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje.U tom malom bre smo svi mi, sa svojim manama i vrlinama - čini se, ono je naša suština... I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo iz ta tri slova!
Ili uzmimo ovaj slučaj: u zemlji koja već nekoliko decenija ima najviše problema na svetu, najčešća uzrečica je - nema problema!
Nestalo struje: založićemo peć drvima, nema problema!
Pokvarila nam se kola: nema problema, nabudžiće ih Mikin zet.
Imate li ružicu? Nemamo. Dajte onda litar belog i sifon, nema problema.
Hoćete li ovo? Neću. Nema problema, ima ko hoće!
Crk'o televizor: nema problema i onako na njemu nema šta da se gleda.
Nema para: nema problema, snaći ćemo se već nekako.
Obradio sam samo tri reči, a već potrošio čitavu rubriku. Nema problema, bre, biće toga još, ako ni zbog čeg drugog, a ono iz inata.
Momo Kapor "Dragi naši"
Šta je to inat? Normalan rečnik vam ovde neće ništa pomoći. U njemu piše da je "inat" turska reč, koja označava hirovit, izazivački stav, kapriciozno i prkosno ponašanje i postupanje, suprotstavljanje nekom ili nečem. Inadžija je, prema rečnicima, naletnica, stidljivac, izazivač, zajedljivac, bockalo, obestan tip... Ali to ni izdaleka nije tačno! Inat je u suštini našeg bića, dublji i širi od bilo koje definicije. Pogledajte, recimo, ovaj Beograd grad! Više od četrdeset puta podizan je iz praha i pepela u inat, na istom mestu na kome je rušen. Svako normalan bi odavno odustao od tako baksuznog mesta! Naš najčuveniji narodni junak, u inat ore carski drum! Kad se posvađaju sa državom oko cena mleka, naši seljaci ga za inat dele narodu besplatno po pijacama. Za inat se upisujemo u partiju, koju smo do juče napadali, čim počne da gube vlast. Za inat se ženimo i u inat rastavljamo. Za inat režemo testerom drvo na kome su muzičari...
Pitaćete se, svakako, šta rade muzičari na stablu?Kako, šta rade? Mi ih penjemo na grane da nam odozgo sviraju na svadbi!
Ili uzmimo uzrečicu bre.
Koliko je samo to bre prisutno u našem svakodnevnom govoru, koliko višeslojno, nabijeno svim mogućim značenjima i varijacijama, a da malo ko zna odakle potiče. Bre, naime nije turcizam kao što se obično misli, već je skraćenica od španske reči hombre, koju su nam doneli Jevreji, Sefardi, kada su u petnćstom veku proterani iz Španije. Hombre ima isto značenje kao što mi često uzviknemo "čoveče", samo što su mu se vremenom izgubila dva prednja slova... čini se da ne možemo ni da sastavimo rečenicu, a da se u njoj ne nađe makar jedno bre, baš kao kod Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono čuveno, nepostojano eee! - koje ima hiljadu značenja i intonacija.
Rečeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!
Potcenjivački: Ma, idi, bre!
Izazivački: Šta je, bre?!
Nežno: Ih, bre...
Sa ljubavlju: Dođi, bre...
Prepotentno: Ti ćeš, bre, da mi kažeš!
Filozofski: More, bre!
Zapanjeno: Otkud to, sad, bre?
Zapovednički: Sviraj, bre!
Epski: "Bre, ne laži, crni Arapine!"
"Bre, ćutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo te zlo!"
Kako uopšte, prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje.U tom malom bre smo svi mi, sa svojim manama i vrlinama - čini se, ono je naša suština... I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo iz ta tri slova!
Ili uzmimo ovaj slučaj: u zemlji koja već nekoliko decenija ima najviše problema na svetu, najčešća uzrečica je - nema problema!
Pokvarila nam se kola: nema problema, nabudžiće ih Mikin zet.
Imate li ružicu? Nemamo. Dajte onda litar belog i sifon, nema problema.
Hoćete li ovo? Neću. Nema problema, ima ko hoće!
Crk'o televizor: nema problema i onako na njemu nema šta da se gleda.
Obradio sam samo tri reči, a već potrošio čitavu rubriku. Nema problema, bre, biće toga još, ako ni zbog čeg drugog, a ono iz inata.
Momo Kapor "Dragi naši"
Нема коментара:
Постави коментар