"Krajnje je vreme da meci koji rikošetiraju iz srčanih pištolja prestanu da ranjavaju pitome, da kola prestanu da se lome na nevinima, da pogani jezici prestanu da palacaju ka milousnima.
Više ne prihvatam da ćutim ni pred kim samo zato što je glasniji. Nemam više razumevanja za greške mladih i glupih koje prave pod izgovorom nemanja životnog iskustva, a isto tako ni za greške onih starijih kojima je pokriće za neosnovanu dominantnost samo broj godina u krštenici. Ukratko, ne troše mi se više dobre namere, iskrenost, strpljenje i vreme na one koji ne umeju da sa bezrezervnom ljubavlju dele sebe sa svetom. Više ne prihvatam stvari koje ne mogu da promenim. Vreme je da menjam stvari koje ne mogu da prihvatim.
Nadmene, sveznalice, one sa mnogo teškim životima koji su jedino naučili da osuđuju one koji po njihovoj odokativnoj proceni žive lako, i one koji unazađuju odnose misleći da sve znaju unapred, od sada lišavam svog prisustva. Čuvam ga za one neposredne, naivno glupe, za one koji misle da žive najobičnije živote ne znajući da su baš zbog toga najposebniji, za one koji ne razmišljaju o sutrašnjici jer zapravo oni ne žive Život nego se Život sa radošću samoinicijativno predaje baš takvima da ga iskoriste i izanđaju od korišćenja.
Nisu svi isti. Kada se to nauči, tek tada dođe vreme za bezrezervne ljubavi. Ako se još uvek bojite zmija koje su vas ujedale, budite od koristi pa srcem stvorite serum kojim ćete lečiti otrovane. Ako još uvek duvate u prste zbog mleka na koje ste opekli, onda makar zapalite svoje srce da biste znali njime da grejete one promrzle od samoće.
Zato, ne secite me, ne razapinjite me, ne testirajte me ako umete da volite. Kad volim, ja tad svoje srce prepišem na tuđe ime, a kad se zainatim mogu bez svakog jer sam preživeo i kad sam živeo i bez sebe. Moja ljubav ne umire, mozda samo zamre, dok ne dođe neko naivan, neiskvaren i bandoglav da je ničim zasluži, jer prave ljubavi ni ne traže realne razloge da bi postojale."
Preuzeto sa www.blogdan.rs
Нема коментара:
Постави коментар