“Tužno je kad se dvoje vole, a ne mogu da budu zajedno, jer je jedno od njih retardirano govedo.” Piše na nekom od onih Fejsbuk postera. Moja prijateljica, koja je volela jedno retardirano govedo, smatrala je da je to odlična tema za mene. Vrlo romantična.
Rekoh li ja jedno? Ah, retorika. Kad pokušam da izbrojim retardirana goveda sa kojima je ljubav bila vrlo romantična, nekako nemam dovoljno srednjih prstiju.
Uvek me najviše nerviralo ono, volimo se, a ne možemo zajedno. I strast i romantika i ljubav, bogznakako, ali eto, ne može se.
Valjda su za toliku romantiku potrebna dva retardirana goveda.
Ako je samo jedno, tu je svaka jednačina pogrešno postavljena i rezultat je minus.
Ponese vas veza sa retom govečetom, istina je. Date sve od sebe da parirate. I onda se osećate kao retardirano govedo, a to nekako niste vi. Pokušali ste, jeste. Pokušavate i dalje. U više navrata. Jer strast, romantika, zanos…
A onda sa tugom polako počinjete da kontate da strast, romantika i zanos nemaju mnogo veze sa ljubavlju, ali izgleda da imaju sa retardiranošću. Mislim, vi biste mogli jednu baš onako jaku ljubav i da podnesete i da iznesete i da istrajavate u njoj bez mnogo retardiranih ispada. Ali govedo ima veću težinu. Preteže. I pritiska vas strašno, kao da vam sedi na grudima. Ne možete da udahnete dovoljno vazduha.
A onda se težina penje preko grla na mozak. Ne možete više ni da izgovorite reči ljubavi, utehe, prekora, zahteva. I ne možete da shvatite šta je ono što zapravo u celoj toj priči smatrate ljubavlju.
Pa zatim, sa još većom tugom počinjete da shvatate da je ta ljubav samo vaša. Da vam nikada nije ni bila uzvraćena adekvatno. Da ste uvučeni u romantični vir strasti i zanosa, a da retardirano govedo koristi vaš pad u crnu rupu da vam jede dušu. Da vam isisava životnu snagu. Da vam pije krv na cevčicu.
Prestanete da verujete kako je to romantično i kako je to sigurno velika ljubav čim toliko patite.
Počnete da osećate da retardirano govedo nema nikakve kapacitete za ljubav i da svoju psihoubistvenu sposobnost za strast i romantiku koristi kao mamac. Na koji se pecaju glupe ribe.
A vi niste glupa riba. Mada ste dali sve od sebe da budete. A niste ni lovina. Ni retardirano govedo. Vi samo mislite da je ljubav moguća zajedno sa strašću i zanosom i čudite se kako ste tako duboko zaglibili u tom retardiranom šablonu da samo dajete i dajete i umarate se i tugujete.
I onda prestanete. Osećaj gubitka postepeno iščili i ostane osećaj zahvalnosti. Što ste izvukli živu glavu iz tako romantične veze.
Tekst napisala Aleksina Đorđević, preuzet sa wannabemagazine.com
